Српски технички лист — додатак

Год. Х1Х.

А збир свију производа из запреминеи дотичне даљине транспорта подељен са збиром запремина свију усека даје прсечну даљину транспорта. (види сл. бр. 1.)

Обично претекне усека или насипа. Ако претекне усека, онда ту масу морамо депоновати у страну поред друма; онда се ови морају попунити из ровова или из проширених усека у близини, како је кад јефтиније, И за једно и за друго лако је одредити просечну даљину транспорта, јер се и депо и ров полажу паралелно са друмом, а за евентуално проширен усек позната је даљина.

Има профила код којих је друм у засеку, на таквим местима има и усецања и насипања, и диа: грами таквих профила простиру се изнад и испод осе. На таквим местима треба од веће површине диаграма одсећи онолико, колико износи мања. Једна од тих одељених запремина (јер то управо и престављају), јесте усек, који попуњава насип у истом профилу. Транспорт ових маса не врши се паралелно друму но удравно на друм. Ове се масе бележе за се и не улазе у рачун при тражењу просечне даљине транспорта. —

У слици |. (Лист 2.), која је конструисана по овој методи, запремина усека износи: 4076 5 а насипа : 4293 8. Има дакле више насипа за 217 ти ово мора да се попуни из ровова. Ова запремина је у слици. бр. 1. престављена не шрафираним трапезом. Даље 61618 има да се пребаци у засеку (запремине пребтављене троуглима шрафираним вертикално и онима до њих. Остало је подељено у седам пари запремина, које једна другу попуњавају. Просечна даљина

а ако протекне насипа,

транспорта је 105 пл. —

Ове се даљине рачунају на целе метре. Не би било никакве користи ·да се додају и разломци. Ова метода је директно основана на срачунавању запремине помоћу џолузбира суседних профила и управо није ништа друго до графичка престава тога принципа. —

2. Метода. Сасвим је слична првој. Запремине · се опет графички престављају површинама, а површине дужима; али се у овом случају површине не престављају троуглима и трапезима већ правоугаоницима. «јоловина збира размака суседних профила преноси се као основица правоугаоника а висине су им сами префили. — На овај начин конструисан је овај диаграм у сл. 2. који може такође да се употреби за распоређивање маса и одредбе просечне даљине транспорта. Овде је лакше одредити тежишну линију јер се она налази у средини правоугаоника. У овом диаграму израђен је исти пример, који и у првом, па су и резултати исти. По овоме има да се попуни из ровова 217 ш3 == запремини престављепој нешрафираним правоуглоником. Има да се пребаци у ззасеку 727 те“. Остатак је распоређен у 6 партија усека и насипа који се попуњавају а просечна даљина транспорта је 110 пр.

Знатно може да се упрости ствар ако се на

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Отр. 19

место тежишних линија ових правоугаоника узму сами профили. Грешка, која се тиме чини, сразмерно је незнатна према користи која се добија лакшим постројем. При диспозицији по овим двема методама па и код других треба пазити на природни ред при насипању и откопавању. —

У првом делу профила транспорт се врши правцем лева на десно и зато се ту најпре попуњзва маса из најближег усека првог дела насипа па затим маса дугог дела насипа из усека испред прво поменутог и та

3. Метода. Позната је под именом: Лалснове методе. Лалан је само упростио методу немачког инжењера Вгџскпет-а, који је први био дошао на мисао да распоред маса врши графички и основао прву методу за то. И овде узимамо исти пример.

Конструкција профила маса бива овако. На вертикали првој, пренесено је 1028 гт3што опговара кубатури између 1. и 2. вертикапе и тако редом. При томе се на мешовитим профилима преноси само разлика кубатуре насипа и усека (в. сл. бр. 3). — На тај се начин добија дебље извучени полигон који преставља профил маса. Овај профил има ту особину да је: верпшкалан размах двеју тамака она кубатура која између дотичниг профила претиче пли не достаје. Кад дакле повучемо хоризонтале ма какве оне нам непосредно диспонирају поједине масе. (Ове хоризонтале назвао је г. М. Петковић врло згодно „уравнице“ и ми ћемо тај технички израз усвојити. По томе кубатура од 1834 та5 подељена је на две масе и то на 1760 та и 74 т3 које треба пренети: прву до профила код треће вертикале а другу до профила код вертикале, те да се земља из тог усека потроши у насипе. Хоризонтала кроз почетну тачку је једна уравница а хоризонтала горњу тачку је друга. — Површине ових правоугаоника престављају према самој конструкцији транспортне моменте с претпоставком, да је маса сваке кубатуре концентрисана у почетном профилу. — .

Свега има за транспорт 4088 118 и транспортни моменат износи: 1760.70+74.140 + 1028.220—487.130 + 719.76 = 4717.674.

Просечна даљина је: 477.674 : 4088 = ~ 115 1. 217 та“ има да се допуни из ровова са стране". код профила 4, где хоризонтала М повучена пресеца про-

четврте

кроз

фил маса. —

. Метода. — Нивелоње маса (Маззеп тшуеПетел по проф. (доетте-у)

То је графичка метода за распоређивање маса, коју је први разрадио баварски инжењер Вгцекпег још пре 50. год. а доцније су је проширили и допунили Еуктауег, УтКег, Гаџпћат, Облпс п Гајаппе.

Принцип је овај: Од једне хоризонтале, а почев од првог профила па у напред, на сваком се профилу пренесе алгебарски збир маса од почетка па до тога