Српски технички лист — додатак

СОтр, -2, Е

У супротноме правцу тежи електрика облака ка земљи, и то тим јаче у колико наглије опада потенцијал од облака ка земљи, или, по теорији електричних нивоских површина, у колико су гушће ове нивоске површине, које можемо замислити повучене у околини земље. (Сл. 1.) Према изложеноме, у датој прилици бурно електрично испражњење облака најпре ће потећи путевима као А и В. Гром тада „не удара у коприве“, С. Стари громо- Да би се разоравајуће дејство муње брани. смањило старали су се људи, да на“ чине проводан пут електричној струји Ар. О тога су на зградама и другим узвишеним предметима близу њих утврђивали металне шиљкове изоловане од грађевине, али проводно спојене са земљом, као великим резервоаром, који може да прими велике количине електрике, а да тиме не порасте њен потенцијал. Разоравајућих дејстава при проводном отицању електрике не би било, кад не би било препреке овом отицању. Као што је познато, претварање енергије и радови се врше само при савлађивању препрека. Мислило се дакле, и дачас многи мисле, да ће се отклонити препреке бурном овицању атмосферске електрике у земљу, ако се начини добра проводна веза између једног шиљка утврђеног на врху зграде и добро проводног слоја земљиног. Тако је постао Франклинов, 1754. г., и Ге-Лисаков, 1826., громовођа, чији су са-

ставни делови: један или више гвоздених на врху по-

злаћених шиљака спојених помоћу гвоздених или бакарних жица или ужета са земљоводом. Као земљовод „употребљавао се и употребљује се још бакарна или лимана плоча укопана што дубље у земљу, или у бунар или мрежа водоводних или гасоводних цеви.

Искуство је показало, да овакав громобран није поуздан заштитник од грома. Дешавало се да гром удари у зграду уза саму шипку громобранову (пример на старој железничкој станици у Анверсу). Овакве су случајеве објашњавали прекидом громовође, а кад се увидело, да то није било истинито, онда хрђавим земљоводом на пример недовољним додиром земљоводне плоче са земљом или недовољном проводношћу земљишта, и предпагано је да се плоча спусти до подземне воде.

Новији гро- У место критике домишљали су се

мобрани. други конструктери, да неактивност громобрана тумаче тиме, што су му означавали област, у којој би он био кадар, да заштићава. Тако на пример сматрало се, да је громобран са шиљком кадар да заштити само предмете, који би били у купи, чије је теме у врху шиљка а основа круг полупречника који је једнак висини самог шиљка од основе и т. д.

У томе низу мисли постао је громобран Мелсенов 1861. г. У њему је већи број кратких шиљака уједињен у облику снопа или прамена шиљака: ови су спојени помоћу више проводника међусобно и са неколико земљоводних плоча. Овим системом, може се ређи да је умањена, ако не и отклоњена, вероватност прекида сромовође и земљовода. Па ипак ни овај систем није

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ«

задовољио очекивања: и даље се дешавало, да је громобран био непоуздан.

Потпуно са- Најпоспе се користише конструктери вршен гро- заштитним дејством Фарадајевог ка-

мобран. _ веза. На име да би показао да електрично дејство електризованих тела не продире у унутрашњост телесног проводника, или у простор потпуно опкољен проводником, Фарадије је начинио кавез и овај обложио штањолом, ушао је у њега и са најосетљивијим етектроскопом није опазио ни трага дејства, у кавезу, док је његов помоћник с поља јако електризовао тај кавез.

Позната је осим тога чињеница, да атмосверска електрика није нигде оштетила оклопњаче, убојне лађе. И у тој чињеници је потврда Фарадијевог закључка, јер се не може рећи да громсви не ударају у убојне лађе, напротив на морима су поглавито у тропским пределима буре честе и удари грома у врхове

таласа и бродове такође.

Према свему иајбољи би био громобраи за зграде потпун метални оклоп.) Кад то у опште није практично са конструктивног и економског разлога, онда би било потребно, а као што је показао Махус! и довољно, да се начини потпуна метална мрежа, којом би била зграда омотана: кров и спољни зидови.

Практички Данас се разумно тако и граде грогромобрани. мобрани, премда и то ретко. Ради отклањања светлаца у унутрашњости зграде, било директних било бочних, препоручује се, да се користимо свима металним деловима који сачињавају конструктивне делове зграде, којих код модерних грађевина има у знатној мери, и да се сви ти метални делови (трегери, мреже ојачаних бетона и Т. д.) повежу проводним начином међусобно и са земљоводима. Увиђа се међутим како је тешко извршити и одржавати ову металну проводну везу. Свакојако могу се при конструкцији громобрана корисно употребити сви спољни метални делови грађевине, као: метални кровови, металне кровне оградице, слемени лимови, олуци и чункови. Све ове делове ваља повезати међусобно лиманим каишима и оваквим лиманим каишима покрити као мрежом оне делове зграде на њеној површини, који немају довољно металних делова, и најпосле целу тако добивену мрежу продужити до довољног броја земљовода. Ови земљоводи не морају бити дубоко у земљу укопани, како се негда погрешно мислило. Довољно их је просто укопати.

Дакле укратко, могу се сматрати као бескорисни громобрани начињени по систему Франклинову и Ге Лисаковом. Мало су бољи громобрани Мелсеновог система. Никакве помоћи од позлаћених шиљака и од бакарлих ужета са дубоким земљоводима, које је све #) Бугари имају у Цариграду једну гвоздену Цркву. Њу извесно гром неће нигда оштетити.

зе

4 о