Српски технички лист — додатак

Год. ХЛХ.

троје имало тобожњи задатак добрих проводника за бурну струју атмосверске електрике.

Особине бурне струје, каква је електрична струја при испражњењу атмосверске електрике много су различне од особина струја трајних по јачини. данашњи громобрани граде се с обзиром на познате особине електричних струја овако трајног режима. Тиме се и објашњава неактивност тих громобрана.

Многи и

Доиста бурна струја од испражњења атмосферске електрике не само да је промењивога режима, него је и наизменичног осцилатног карактера, као што је свака струја, која се манифестује светлацем, осцилатног карактера. Отпор, којим се неко коло проводника

противи проласку такве струје не зависи много од димензија и материјала проводника, од кога је начињено то коло, колико зависи од облика тих проводника, од средине, у којој су ти проводници и од брзине промењивања напона и јачине те струје. Ефективни отпор неког кола према струјама бурног и осцилатног карактера далеко је већи од омског отпора његовог и то

ефективни је отпор тим већи, чим је већа брзина промењивања напона и јачине струје, чим је већа „самоиндукција“ кола, то јест чим је већи број завојних кривина проводника у колу, и чим има више магнетних тела ("вожђа) у околини проводника. Осим тога ефективни отпор кола проводника према бурној струји осцилатног карактера тим је мањи, што је већи електрични такозвани капашштет кола, дакле, чим је већа површина проводника у колу. Кратке напо- С тога громобране ваља градити од мене за гра- више проводника, са што мање криђење брана. облику трака у место од или упредених каблова. Ови проводници не треба да су изоловани од зграде како се обично мисли и по-

тромо- вина, а од немагнетних метала и то релативно велике површине, дакле у

једноставних шипака, жица

ступа, него они могу на површину зграде потпуно налегати, и треба их притврдити само са разлога механичких. При овоме ваља се поглавито обзирати на димњаке. Искуство је показало, да гром често погађа димњаке, ито бива са два разлога: прво димњаци су најчешће највиши делови зграде; и друго при наложеној ватри пење се изнад ватре у димњаку и ван њега стуб топлих гасова помешан са прашним угљеном — димом.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Стр. 3

Такав стуб у обичним приликама дејствује превентивно однашајући електрику упливисану у земљи електриком неког облака, кад јој се овај примиче. Али при бурном времену ово је превентивно дејство сувише споро, и недовољно а поменути стуб је проводник бурној струји, те ова њиме и пређе у земљу причињавајући често разорна дејства.

Мени је познат један сличан удар грома: димњаком једне усамљене кућице на релативно отвореном: равном пољу муња је сишла до наложене отворене ватре, и опекла је и парализовала два лица, која су била око

те ватре.

Громобрани Ради заштите малих сеоских зграда за мале код којих је важно, да громобран не зграде буде скуп, препоручује Елдејзел, да

се употреби гвоздена цинкована жица, да се ова проведе свима спољним ивицама зграде, и ова мрежа да се заврши изнад димњака тако, да крајеви жице штрче: на врху димњака у сблику перјаница; све пак које иду наниже, да се споје са једном жицом ном у земљу око целе зграде у наоколо.

жице, укопа-

Реткост „уда- Питање је сада: зашто су ипак ретка

ра“ грома. разорна (деструктивна) дејства од удара грома у грађевине и без громобрана или са лошим громобранима» Просто са разлога, што пре удара грома обично падне киша. „Редак гром из ведра неба“ стара је истина. Киша овлажи цео кров и при ветру и по које платно зграде,

још и лимана слемена, олуке, чункове и земљу. Тиме се знатно увећа капацитет кола и створи најбољи пут бурној атмссверској електрици — у земљу.

увек пак

Оверавање У циљу оверавања громобранз= начигромобрана. њене су нарочите справе. Овима се мери омски отпор кола: земља, земљовод, громобран, земља. И ако су закључци о исправности громобрана, донесени на основу ових мерења, посве непоуздани ипак се препоручује извршење оваквих мерења, јер се

тиме сазнаје да ли су испуњењи најмањи захтеви о

непрекидности кола и његовом омском отпору.

Написах ово неколико мисли о громобранима за зграде, да би оне биле од користи нашим грађевинарима.

11.—11.—1908. г.

Д-р Стеван Марковић.