Српски технички лист — додатак
10,5 __ 10,5 УМ — 178 је == ~ 0,015 . 178 = 2,67 см“,
Ку = 0,059
== 7 округлих шипака (је = 2,70 смг)
4. Прорачун консола (Ктасттасег) (сл. 79 и 80) Д:'жина консоле 1,20 м, навала људска и соп-
ствени терет плоче == 1576. кгр, Тежина ограде и притисак људског терета на ограду 2.250 = 500 кгр 56 1 . Мтах — _ 4– 500 . 120 == 154560 смкгр. Ширина ребара ђ = 15 см. (сл, 81.) Зона истезања лежи горе (ћ—а) == 57 см. 57 === === е== 1 Осме 18 бђ.х .ђ 40197. 15 . ) = —_---__== — ______- = 4,75. см“ Мати 2. 1200 (=
= 3 округла гвожђа од по 1,50 см. пречника, Једнаку арматуру треба из практичних обзира
узети и у зони притиска (сл. 36 ) Највећа смичзућа сила
д = 1576 + 500 == 2076 кгр. смичући сила бетона
о ов љето ла, == 8,7 кгрсм“ Мт 635) ~“ Кгр
Моћ лепљивости (Назраппипе) гвожћа АЕН висине Б.) Прости мостовски носачи са Коловозом доле Код већих распона од 8 до 10 мет, али мање ширине од 5 до 6. мет не могу се у многим случајевима применити гредни мостови са коловозом горе
=-=2,9 7 игрсм“
јер њихова конструктивна висина (одстојање од доње површине носача до нивелете насипа (пута или шина) може да испадне знатно велика. У таквим случајевима граде се мостови са коловозом доле, ако се неће да примене континуивни носачи и ако се с друге стране хоће да избегну скупоцени стубови за засведене мостове. Основни облици оваквог мостовског система виде се из сл. 62 до 67... Код свију облика разликују се главни носачи (који носе) и коловозна конструкција (патос). Обадва су носача у равни доњега појаса спојена мећу собом нормалном чврсто разапетом (узиданом) глочом. Код већих мостова и оптерећења, нарочито код друмских мостова, препоручују се нарочити попречни носачи, који су чврсто спојени са главним носачима (сл 84). Носеће шипке коловозне плоче постављају се паралелно са осовином моста. Постављање пешачких стаза, види се из изложених слика. Код нарочито великих оптерећења и ширине моста, потребни су, нарочито код жељезничких мостова
СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист
|
_Год Х1Х.
и уздужни (секундарни) носачи, који чврсто спајају попречне носаче. Носећа гвожђа у плочи полажу се Управнс на осовину моста и чврсто су укотвљена у главне носаче.
Код железничких мостова уздужни секундарни носачи служе као подлога шинама. Ози преносе притиске точкова на попречне носаче. а ови на главне носаче. Пешачка стаза може се такође са једним поду. жним носачем (секундарним) подупрети тачо, да овај сва консолна ребра повеже. У свима се случајевима препсручује, да се прелази појединих конструктивних делова снабду са цвиклама (тошешбгто) те да се постигне боље узиђивање, и да се води рачуна о нега тивним моментима савијања.
При извршењу главних носача можемо јаким армирањем горњег и доњег појаса смањити му висину. Пошто је висина носача функција ширине моста то ће за већу ширину у толико бити виши и носачи. Велика уштеда на материјалу постизава се тиме, да се носачи иззрше кас греде једнаке јачине противу савијања и да се ка ослонцима начине у толико ниже у колико одговарају момечтима савијања. Услед тога носач добија лепши изглед. Код друмских мостова главни носачи могу да послуже и као ограда, ако нису сувише високо конструисани. Да би се избегле велике и глатке површине, на бетону се усецају (урезују) на спољашњој и унутрашњој страни носача поједина поља ради уштеде материјала. Сл. 88. представља ово. Овде је главни носач добао на спољашњој страни нарочито укрућење, попречни су носачи продужени и ван главних носача, чија ребра служе као потпоре ојачању. Оваква ојачања не сметају саобраћају. Код жељезничких мостова ова се ојачања изнутра прилагођавају слободном профилу.
Пошто се укупни мостовски терет преноси на ослонце само помоћу оба главна носача, то ће и лежишне реакције бити знатно веће, због чега се умећу нарочите лежишне подлоге, које се раде од бетона ојачаног бетона или тесаника. Код ових конструкција главни носачи нису извршени као узидани.
Сл. 89. показује попречни пресек једног моста у Фрајденштату у Виртенбергу. Чист је отвор 11,50 м. а ширина моста 5,0 м. Главни носачи имају сталну
| висину 1,70 м. и у оба појаса ојачани су са по 4 о-
кругла гвожса од по 3,2 см. пречника. Попречни носачи од срединг до средине одстоје за 1.28 м. и ојачани су са по 4 шипке пречника 2,5 см. Дебљина плоче износи 12 см.
Прорачунавање
Прорачун оваквих мостова врши се на исти на-
| чин каои мостова са лиманим носачима. Коповозна се
плоча рачуна као и под А.) Поједини терети у среди-
ни плоче изазивају највећи моменат савијања као и
| равномерно подељено оптерећење од људске навале.