Српски технички лист — додатак

Год. ХЛХ „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“ Стр. 27.

Максимално напрезање на задњој ивици стуба

бу == 0,4 кгрсма

9.) Неповољно оптерећење средњег стуба (сл. 122) Средње поље потпуно оптерећено

12320 . 7,75 == 95000 кгр, Парни ваљак = 23000 ,

118000 кгр

Крајње поље неоптерећено 930 . 5.26 == 4950 кгр.

396. 4. = 1585 „, 95012 == кодОн 30072 == и О О ЊУ 7779035 кгр. 9035 . 5 = 43200 кгр. глава стуба 0,40 . 1,37 . 5,75 . 2200 == 6910 кгр. -='0,75 0,307 7575. 2200 = 2850 > 9760 кгр. Ра = 118000 - 9760 ="127760 кгр. Р„ == 43200 -– 9760. = 22960, В == 180720 кгр. Положај резултанте К (в. сл. 123) и 127160.20 — 52960.20 — 8,2 си.

180720

„ _ 180720 -- 180720. 8,2. 6 7 575.80 575. 80%

ст == 6,36 кгрсм=

сп = 1,52 кгрсм:

МТ Мостови са решеткастим носачима (Касћуегкђгивекеп)

Код решеткастих носача материјал се може боље искористити, него-ли код носача са пуним дуваровима код којих се дозвољено напрезање може достићи само у спољашњим слојевима појасева и због тога је бетонско тело потпуно не економно, пошто се знатни део бетона у зони истезања не може да искористи, дакле, тежина конструкције не стоји ни у каквом корисном односу наспрам постигнуте моћи ношења. Решеткасти су носачи употребљиви за веће распоне, где пуни носачи због њихове велике сопст. тежине не би били корисни. Код решеткастих носача материјал се потпуно искористи. Кад се саставни делови решетке смишљено изведу, онда имамо посла само са штаповима, који су изложени чистом аксијалном напрезању. Потребно је дакле само оне штапове армирати са одговарајућим

бројем шипака, који су изложени истезању. Појаси су по правилу прави и паралелни, а градесе и параболни и кружни (сл. 128—130 преставља параболски носач).

Уштеду у материјалу према околностима можемо постићи остављањем појединих рупа на ребрима или главном носачу (сл. 124 и 125). Тада се добија носач са два паралелна појаса спојена међу собом вертикалним стубићима. Са обзиром да су смичуће силе ка ослонцима све веће, узеће се и за вертикалне стубиће одговарајућа већа ширина, На самим пак ослонцима где смичућа сила достиже своју максималну вредност, гради се пун пресек мостовског носача. Коловозна плоча образује чврсту везу притиснутих појасева оба носача. Доњи се појасеви не спајају међу собом, а могу сеи

спојити нарочитим попречним спојевима у извесном одстојању.

Друмски мост у Фрајденштату у Виртембергу сл. 126 и 127 представља решеткасти носач са коловозом доле. Распон је 17,0 м. а ширина између носача == 5,0 М, Све остало се види из слика.

Систем У1а1пф1п1 сматра се као прави решеткасти носач, који се састоји из два појаса а испуна (решетака) је вертикална или коса. Горњи је појас изложен притиску а доњи истезању. Доњи се појас код мањих распона армира са округлим гвожђем, које се на крајевима укотзи савијањем на више. Код већих распона округла се гвожђа замењују угаоним или пљоснатим гвожђима насатице постављеним. Ова се гвожђа на свима чворним тачкама пробуше и у рупе се умећу округла гвожђа из вертикала, која су изложена истезању. Веза дијагоналних гвожђа на истезање врши се на тај начин, да се крајеви ових гвожђа просто савију у виду куке и закаче за хоризонтална, појасна гвожђа. Ако се арматура доњег пајаса гради од округлог гвожђа, онда се гвожђа из дијагонала или вертикала обавију око појасних гвожђа, при чему адхезијоно дејство бетона и гвожђа на чворним тачкама спречава клизање ушица од поменутог гвожђа дуж појасних гвоздених шипака. На исти се начин извршује и спајање у горњем појасу. Оваква веза чворних тачака има карактер веза са нитнама гвоздених мостова.

Ови се носачи израђују на овај начин: поставе се и утврде на равној површини две усправне даске у одстојању које треба да има носач. Пошто се за шупљине уметне троугласти калупи и арматура постави на своје место, почиње се изливање носача са житким бетоном у размери 1: 4. Пошто маса веже (после 2 сата) уклоне се калупи; после двонедељног стврд-

њавања, носачи се могу транспортовати а после 3 до 6 недеља могу се и употребити.

(Овакав носач може се склопити и из појединих делова, који се раније припреме. Веза у чворним тачкама врши се, када се на шипкама арматуре, које се испусте ван бетонске масе, награде ушице, а пљосната се гвожђа избуше и кроз ушице и ове рупе протне једна округла гвоздена шипка (сл. 131.). Овај се чвор по томе излије бетоном. На овај је начин врло лако