Српски технички лист — додатак
Гол. ХЛ.
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“ Стр. 29.
; С ри за 6 == А == влла
рип = 2 285 кгр. апр 5 Јо „ем нет в.а Арматура се састоји рш — "~> 215 кгр. из по два округла ' · гвожђа свако по
ру. зта=А— – ага 4 мм. пречника ПО == <но 155 кгр. При = 92 кгр
ру1 == 31 кгр.
Све дијагонале, које се десно пењу, притиснуте су. Вертикална. компонента [, 51 « одговара против лежећој смичућој сили код носача са пуним дуваровима. Одавде следује: да је напрезање притиснутих дијагонала равно напрезању оних затегнутих дијагонала, које се сутичуу неоптерећеној чворној тачци.
Дакле је [1 == 333 кгр. на притисак. Употребљени пресек је Е = 15. 0 == 30 см“
ођ –__ = > 11 кгр.
30
Пошто напрезање бетона није ни приближно равно дозвољеној вредности, то нема ни потребе испитивати и оне дијагонале ближе средини, пошто ће њихово напрезање бити још мање, јер су све притиснуте дијагонале по 1,5 см. широке.
Код носача се вертикалама и дијагоналама одређују се максим, напрежуће силеу појасевима на исти начин као и код дијагоналних носача
Маах
Ако штапови горњег појаса имају већу дужину од 40 см, онда се морају рачунати и на свијање, јер претпоставка, да равномерно подељене силе дејствују на чворне тачке, не одговара потпуно стварности. Дакле биће потребно, да се штапови горњег појаса у њиховој доњој зони армирају гвожђем, које ће при“ мати истежуће напрезање од савијања. У највише случајева довољно је, да се пресек арматуре срачуна
по обр. М
бе - ћ—ај
М = максим. моменту у смкгр.
сма
је =
бе = дозвољеном напрезању гвожђа на истезање у кгрем“
|
ширини штапа горњег појаса у см.
одстојању тежишне осе гвожђа од доње
|
ивице у см. |Гвожђе мора имати најмање одстојање
а — - + 10 нај
Ако је вр напрезање бетона од аксијалног притиска а св напрезање од савијања, онда ће укупно напрезање бетона бити:
сђ = ср + 68
Цодатак напрезања од савијања може се довољно тачно да одреди из обр
М 6.М
св==у = је ђ
где је ћ опет висина појасног дела а р његова ширина. Штапове преко 15 см јачине треба такође, из практичних разлога, армирати и у горњој зони истим бројем гвожђа за пријем повијања. јачина гвоздених котва у средини горњег појаса управља се према јачини гвожђа у вертикалама одн. дијагоналама на ослонцима, према томе како су лијагонале према средини постављене. Укупни пресек гвожђа за котве треба да је већи него ли половина укупне арматуре у вертикалама на ослонцима.
Џри прорачунавању решетке треба водити рачуна да ли се дијагонапе пељу или падају. Код равномерно подељеног оптерећења прве су дијагонале увек притиснуте а друге затегнуте. Напрегнута сила једне вертикале увек је равна вертикалној компоненти оних дијагонала, које се са вертикалама спајају у неоптерећеним чворним тачкама. Код једне затегнуте дијаггонале одговарајућа је вертикала притиснута и обрнуто, код једне притиснуте дијагонале, вертикала је затегнута. Пошто је вертикална компонента једне дијагонале готово увек равна највећој дејствујућој смичућој сили у дотичноме пољу, то ће важити прост однос: верпшкално нлшрезање == смимућој сили.
Како се одређује неповољан максимални моменат од променљивог оптерећења изложено је напред.
Сем тога, треба сваки појасни штап испитати још и на савијање (сл. 134.) и то од утицаја највећег могућег појединачног терета, дакле
су =<р + ов
За прорачун неповољног напрезања дијагонала, као и за прорачун негативних напрезања од једно-
страног оптерећења препоручује се примена А — лљинија: Максимална напрезања у вертикалама равна су
одговарајућим смичућим силама у дотичном пољу; на против максимална напрезања дијагонала најпростије се изналазе графијским путем по Ритеровој методи (срав. сл. 138.)
5.) Пример. Статички прорачун моста са решеткастим носачима (сл. 135 до 140.)
Носачи су дугачки 9,8 м,. и премошћује се поток под углом од ~ 159, Носачи су поређани један поред другог и рачуњени за распон од “,80 мет. Њихова је