Српски технички лист — додатак

(стр: 22 потпуно пробија кроз стену или брдо тунелом. Ми у Србији имамо тунеле: један на Честобродичкоме а други на Овчарскоме путу.

Ваља напоменути још и галерије Ја гајепе; Фе Оајепе, за које нам није познат никакав термин, Галерија је засек у стени, али се стена наднела изнад пута — виси изнад пута. Од ових галерија треба одвојити галерије за заштиту од сметова, лавина и камена. Ово би била: заштитна галерија:

Пут на високом насипу, или кад иде стрмом страном брега ваља оградити. Ограде су разнолике: дрвене, гвоздене, зидане и камене. Ми ћемо поменути само ограду од камена самаца. Комад камена, обрађен или необрађен, укопан у земљу да брани стоци и колима силазак низа страну зове се колобран дег Ргезјет; Ја Бошегоицх,

Коловоз пп. Га сћацззее, Ја зирез тисште; Раћгмесо, Ођефаџ је горња површина пута, по којој се ходи и вози. Поред коловоза може бити са стране и пешачка стаза Еизоуео, Риззртад, Зе; је зепнет, за саобраћај пешака.

Коловоз може бити израђен на разне начине, Ако је коловоз само насут шљунком разне крупноће, онда се тај насип зове шљунчани застор ђезсћоНенег Месо, Та сћацазсе етртее еп сајоцх, а сам рад пошљунчавање•) Етртегтетеп,, Фе Везсћој(егцпо. Код нас је прописано, да се пошљунчавање државних путева врши на ширину од три хвата (5,70 т,) а окружних и среских путева на ширину од два хвата и четири стопе (5,0 те) Дебљина слоја шљунчанога застора прописана је: ако је пут патосан крупним каменом највише 9 палаца (23,71ст.) а најмање 6 палаца (15,8 ст) у средини, а на крајевима у толико мање, колико то испупченост (конвекситет) друма допушта; ако се пут пак не може патосати каменом због оскудице истога, онда дебљина насипа од шљунка мора износити најмање 18 палаца (47,41 стју средини, а на крајевима се смањује према попречном паду пута. (Распис Министра Грађевина од 30. марта 1866. год. Г. Бр. 825. Грађ. 36. !. 579. и Инжењер Мише Марковића 349.)

Коловоз може бити калдрмисан и тада је на коловозу калдрма, обично од ломљеног камена, Је Раме; даз РНазјег даље коловоз од клинкера КЛпкегразјег; Ја сћаизее еп ђгаце де сипкег,

Коловоз од насатице положених опена; Ге рамб еп ђпдаиез; даз ДесејрПазјег.

Макадам-исан коловоз; је такадаш; даз Макадат. 47 У некојим окрузима овај се рад 'зове погрешно подасипање, Наши инжењери место да утичу, да се та погрешна реч изгуби, и сами су је примили и полагано је увлаче чаки у службени језик. Није редак случај да се од наших инжењера чује сантим у местосантиметар и ако те две речи имају сасвим разно значење.

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

Шљунчани застор, калдрма и т. д. полаже се на уравнату по потреби набијену површину пута, која се назива постељица !' аззјеје; дег Опеготипа.

Макадам и шљунчани застор са стране добидобијају ивични камен, т. Ја ђогдаите; дег Бапдазјејп који са обе стране пута поред ивица држи шљунак да га вода не би спирала кроз пролоке, као и да точкови не разгазе и не разнесу шљунак и ван постељице. Ради отицања воде са површине коловоза, поред пада у подужном правцу пута, шљунчани застор и свак' друга врста израђеног коловоза доби-

| ја и попречни пад; т. репе (гапзуегзаје; Фаз Опег-

сегаПе лако, да се вода од средине пута слива лево и десно.

Ров, т. јендек, т. шанац, т. Ге Тац5е; дег 5еј(епотађеп, дуж пута служи за одвођење атмосферске воде, која се слива с пута и површина дуж пута. Ширина и дубина рова зависи од величине слива, врсте материјала у коме су и подужнога пада само-

та рова.

саопштио П. А. Димић

Џ. Машински елементи.

1. Висина завртњева хода; Зсћгацђепсапоћдбће ; рпећ ога зсгем, НЏе! оГа зсгем; раз 4' ипе у; раззо 4' цпа уне.

2.) глава завртња (завртке); Зсћгацђепкор!; зтеу-ћеад; !е[е де у15; сароссћа деЏа упе.

3. завојци; Зсћтацђепсемтде; могпоја 5Стећу Фгеад ог ће зегеж; Шећ 4' ипе у15; рапе 4' цпа упе, мепте, Шено деПа уне, иштпрапашта.

4.) завртањ (завртка); Зсћтацђе; зстеу; УБ;

> “не.

о. завртњеви за пресе; Ргеззсћгацбеп; таје

| зстем ој ће ргез5; у15 де Ја ргеззе; упе аде! (огсћло.

6. завртњеви за утврђивање (спајање). Вегезиоппоззсћтацђен; газјешпо зстелу; у15 де зегтасе; упе 4' анассо.

7.) завртњев ход; 5сћтацђепсапео; могт, ћгеад, Не! оба зстем; Шеј! де им, раз 4' шпе у; раззо деПа упе, зрта деПа упе,

8.) закивак, заковак, укивак; Меје; пап, рт пуме; пуећ, сјош; сћтодо.

9.) закивати, заковати, укивати; Мтејеп, уегпе(еп; 10 пуеђ пуег; пећодаге; тђадте.

10.) кључ за завртке; зсћганрапзећ иззеђ зсгељаимег, |итп-зстем; #опгпеу15; сасстауПе.

10.) навртка (матица, глава); 5 сћганђептинег; јетаје-зстем, пш-зстем; есгоц, у15 Јетеће; дадо, упе јетпипа, сћоселоја.

12.) преносни завртњеви ; Тгапзпиватопазсћгашђеп; фгапзпиззтоп-5стелу; М15 Де #гапзпи55јоп; упе а (тапзпиззтопе,