Српски технички лист — додатак

ВИРУ

Год. ХХ

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

прелази висок гребен, на који се прво пење, да се опет спусти у долину.

Главни правац пута заједно са свима појединим правцима, кривинама и нивелетом (успонима и падовима) назива се траса пута; је (гасе; Фе

Р Ттасе а сам рад око изналажења трасе у вези са

снимањем зове се трасовање!) је (тасасе, | еде Фип Тасе,

Пројекат за трасу пута треба да има: котиран сигуациони план трасе; је рјап соге; Конетег Рјап; и подужни профил — пресек трасе; ]е Ртоћ еп Топо; ГАапсеп Ргонј; у коме су означене висине терена, висине нивелете, откопавања и насипања, а поред тога правци, кривине и објекти 'као и на ситуационом плану.

Да се један пут сагради добрим и удобним за саобраћај колима, потребно је извршити врло много и врло разноликих послова.

Као први посао долази изналажење трасе трасовање, а по том дефинитивно обележавање трасе; Је ртацегасе; Фе Ађзфескипо дег Ттасе.

При дефинитивном обележавању трасе прво се обележе поједини правци. У пресеку двају праваца налази се теме кривине; |! тегзесноп дез Тапоепјев; Тапоетшепзећи рипк, дег Микејзсћене, Мапкеђрипке а свака кривина има свој почетак средину и крај кривине што се такође обележава.

Траса се обележава кољем, колац т. или коц т. Је рзаџеђ дег Рјаћ, РНоск, тако, што се на поједине тачке у правцу или кривини трасе побије у земљу колац, а ради тачности, у „дрвени колац укива се обичан гвозден клинац, обично са малом главом.

Минструменте и справе за обележавање трасе нећемо овде помињати с тога, што све то долази у област Геодезије.

Када пут прелази равницу, онда је обично у равни терена — нешто мало издигнут са рововима са стране. Али ако је то земљиште плавно, онда се тело пута; |! азчене да Ја, сћаизабе; дег Отетац Чет 5аззе; | шттазицеште |. мора издићи изнад највеће воде и тада имамо насип; ]е гетђјађ дег Ашао: да би сепут дакле довољно подигао да га вода не плави или ради изравнања — што боље поделе нивелете ми пут—тело пута насипамо, другим речима, подижемо пут на насипу.

Насип са обе стране има по један бок (бок= падина=- страна) насипа у извесноме нагибу, који

1). У службеном језику трасирање, где је латинском или романском корену додат немачки глаголски наставак и из те комбинације створена именица са српским наставком. Ово ме подсећа на баштованџиницу, где је од баште постао баштован, па како је један наставак био недовољан, до“ дан му је н турски наставак те добисмо баштованџију, и сад је њему требало створити баштованџијницу, да би се човек имао чиме занимати

је зависан од природе земљишта; је (а; Фе Вбзећипе. Када пут просеца какву косу или какав низак гребен и укопава се у земљу, онда имамо усек пт. Је деђјађ дег Етзсћи, код кога је цела површина пута испод природнога земљишта. И усек такође има „своје стране — бокове, чији су нагиби зависни од природе земљишта.

Средину између насипа и усека чини засек т. Ргон! пихје; дег Ашзсћин, а то је случај, када је пут делом израђен у страни брдаи лежи на чврстом земљишту, а делом на насипу.

На путовима и дуж путова има разноликих објеката. Тако:

Прелив т. де Миде — је на путу и коловозу калдрмисана површина, преко које се прелива вода са једне стране пута на другу.

Пропуст“) т. Је Ргопсеац, | адпедис; дег Ритећјав5, пропушта мање количине воде из ровова и мале атмосферске талоге с једне стране пута на другу.

Мост т. је роп фе Вгћске премоштава потоке и реке и ствара пут непрекидним.

Вијадукт т. Је уадисњ даз Мгадисћ је мост који премештава дубоке долине и јаруге.

Потпорни зидз) т. је тишг' де зошепепетеп(, је соптејот 5 штпацег; има за задатак, да подупре земљиште, било у телу пута, било изнад овога, које је у покрету или без потпоре, те би могло кренути и однети односно затрпати пут. По где кад потпорни зидови служе и као преливи, и онда су на доњој страни пута, пут је калдрмисан, зид је на крајевима виши, у средини нешто нижи да се вода скупља и прелива на средини. А да вода при преливању не би дубила земљу и подлокала темељ потпорнога зида, онда се обично доле саграде јасле дЧаз Јосћ од јакога побијеног коља, испреплетаног шибљем и грањем и набацанога камена.

Бедем и обложни зид т. Ршегтаџег, Весје!Аипозтаџег ; је ти де зошепетепј де геуејетеп! служи као заштита противјфосипања и одроњавања бокова усека и засека.

Тунел т. или како се по где кад чује тамник т. Је зошегат, Је шпеј; дег Типе! најинтересантнији је објекат, који се може појавити на једноме путу, а и веома је редак случај, да се пут

2) О пропустима и мостовима говорићемо у другом чланку.

3), Погрешно се зове и подзида. Када већ један зид постоји, па у њему треба нешто мењати, или га спустити лубље, онда се каже подзидати н пр. кућу, која је поткопана, али се никако не може казати, да је подзида и онај зид, који је од самога почетка зида, од саме основе, из самога темеља. Рђава је одбрана, да је подзицано земљиште, јер оно није подзидано, није испод њега, него иза њега — земљишта, дакле у ствари је земљиште зазидано и пре би се могло рећи зазида него подзида,