Српски технички лист — додатак
Год. Х1Х,
темеља, што према горе изложеним посматрањима међутим није могућно стварно зајемчити; или
2). ако се и нагне, да буде
УП
0 када тешка линија грађевине не пролази тачно кроз тежиште темеља.
Испитамо ли изближе једначину (6) под претпоставком равнотеже и с обзиром на то, да се при извршењу грађевине не може зајемчити испуњење услова 12 == 0, и да тада вредност п — т мора бити около нуле, и добити вредности положне или одречне при: |
— д=0
п--772.0 за ~ а) 7)
а а 5
добићемо, с обзиром на потребну једнакост сила и момената ; Зап случају : пода) 2М< 20: т.ј настало би даље вертикално уголегање темеља.
„> М = то што би морало бити у
8
подђ) 2М > 0 што је искључено, пошто се не подудара са стварношћу,
Претпоставка о једнакости момената сведочи овде о несталности грађевине у погледу вертикалног кретања. •
За = М= 0 морало би бити у случају:
пода п 2 М >то; т. ј. стуб буде сталан ако се не терети даље.
под ђуп ~ М<т , стуб неће стати већ ће
се све више и више нагињати. /
Нужно је напоменути, да је овде 2 М= 0 за дане размере једина стварна претпоставка, која одговара обичном важећем закону механике о једнакости акције и реакције, чему мора бити најпре одговорено у сваком случају некретања.
(С погледом на узајамне односе између образаца (7) и (9) добићемо за слободне грађевине с вертикалним притиском, који пролази кроз тежиште темеља, опште важећу претпоставку за стабилност грађевина :
%
И -ИАЊРЕ -- виа а про и
За стубове 1 и [| имамо величину тих вредностути-, Е 0 а (и ЈУ | = а === сити рно ви = 4 ај Ур 40) за 1, .|8.879961103.5 [360 _ 84,6] . . . 4,2 струка
„ 1. .|7'6)829)105 41150 >> 59,8 525 3
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“
|
| притисака грађевине усљед деформације
Стр:П.
4,92 струка и 2,5 струка сигурност међутим, према добивеним искуствима, није довољна за гра-
' ђевине чија површина има да одржи тачно пројек-
товану раван. Ту је потребно, да темељ има бар 15-тогубу сигурност, т.ј. да 6 у нашем случају буде бар 1000:/т>. Иначе је потребно одговарајуће проширење или друго какво осигурање темеља. (Двострука полога темеља учинила би да се сигурност повећа око 357, пута) Са сигурношћу мањом од десетогубе није саветно зидати ни једну слободну високу грађевину н. пр. високе торњеве, димњаке и слично.
Вредкост п— тш=1г— е може се израчунати за стубове [и Ш с полупречником момента лењивости !: == 3.94 т: и 3,98 т: из посматраног слегања темеља и из нагиба стуба на дан 15. августа. Ако додамо к посматраном слегању земљишта 0,081 т. код стуба 1! и 0,112 т. код стуба П. још принадлежна и истинска слегања темеља после бе-
тоновања око 0,015т. и 0,008 1п., добићемо за укупна слегања око: 10 = 0,097 ти 020 ту метрима : ВЕЛИ ПИЛЕ и" Кентен ен лвививит-гаве ртие чешиини љези | За стуб |. ит 4 јат 1774 0,097.20.7% __ ~ 5 И 45.7 | 0.086 0,019 0,067 За стуб П. ОДА ВИР 75 тоа У РОУ 0,044 0,146
У вредности г— е још лежи и нагиб тешке линије од 0,013 т, урачунат још раније из неједнаког притиска на темељ с обеју страна тежишта.
С тога је очевидно, да средиште отпора пре лази нападну тачку резултатног притиска грађевине око: 0,067 — 0,013 = 0,054 т. односно за 0,133 т.
2. На темељ дејствује ексцентрично вертикалан притисак.
Нападна тачка вертикалне резултанте притисака грађевине лежи за у удаљено од тежишта темеља и |2 ф:>0о. Удаљеност померене нападне тачке темеља мерена од неутралне осе нека буде означена са пт'. Ако сад заменимо у једначини (4;, наместо количина т и |, количине т' и ++ у добићемо за тешку линију грађевине
т —+ = а 120 + ~ (Да) а кад одузмемо од једначине (3) вредност за средиште отпора:
Пп— ту = (5 == је ф— У
Ако је п— т спрам у мало, или чак ако равно нули, онда можемо написати: У ЗИМА г#Фф 9
(6)
је-
(п)