Српски технички лист — додатак

Стр. 14.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“ .

Год. ХТХ

(сиПее регди), најобичније код подземних сводова.

У попречном пресеку грађевине нека је ширина темеља а, а ширину зида који на њ належе означимо са ђ; компоненту резултујућег притиска КЕ управну на раван Ра означимо са (С, а компоненту управну на раван Еђ са Р. Положај резултанте некаје одређен углом « према темељу и даљином а њеног пресека с темељом од ивице к обеју отпорних равни темеља. Дужину а узећемо за позитивну ако падне нападна тачка у темељ, иначе као негативну. Даљине тачака 0 и 0', око којих се опорне равни Еад' и Еђ обрђу услед слегања темељевог земљишта, њихових неутралних оса, од ивице к нека су си т. —

Ако занемаримо случајна померања темеља и деформације темељног зида наспрам слегања земљишта; ако претпоставимо дакле, да равни Ка и Еђ темељног зида под упливом силе КБ не мењају знатно ни свој облик нити узајамни положај; онда ће услед слегања темељевог земљишта настати обртање целог темеља око осе 0. Кроз ту тачку положимо правоугле координатне осе Х, У, с осомхХу темељу. Статичке моменте равни ЕдиРђ у односу на ове осе означимо са Мбх. Мду, а њихове моменте лењивости ЈЉ,х ЈФфу.

Услед притиска спољних сила Ри — произла: зи вертикално напрезање земљишта које изазивају отпори 2 Мђ и 2 Ма за резултанту — 0, а ова је управно сразмерна а противног правца са спољним силама. Силе Ри О престављају с отпорима два спрега. За њихову равнотежу потрсбно је, да буде збир сила у правцу обеју оса раван нули, а тако исто и збир момената свију сила у односу на почетак координатог система мора бити раван нули.

Из ових претпоставака треба да утрдимо даљину с осе 0 око које се цео темељ деформише.

1. Резултанта притисака грађевина управна је на темељ

Једностраним оптерећењем темеља (сл. 12) услед силе (7, изазивају се на бочном дувару р нормални отпори = Мб, који теже, да помере грађевину од дувара.

Пошто грађевина сама дејствује само вертикалним притисцима, то мора за равнотежу на темељу на супрот томе јавити с: сила 5 кго реакција и то: или као трење на темељу или као ма који други отпор темеља. Да би тај отпор 5 био довољно велики да спречи ма какво померање грађевине, те да ивица к задржи свој првобитни положај, мора сила бити 5 бити једнака — Мђ целог зида.

Темељ, који би се услед слегања земљишта обртао око осе 0, слеже се на обема лежишним равнима у једнаком удаљењу од тачке 0 у темељу и од тачке к у вертикалном зиду поједнако. Слегање у јединици даљине од осовина Ои К означимо

| | | |

са 4, Зато су одговарајући мерљиви отпори у даљини = 1 од неутралних оса О и К по једначини (1) 541 == 4, О на темељу, и 1 == 4, (' на позадном зиду. Отпор делића равни аФР4 темеља на даљини х од неутралне осе О биће 1, СхаЕђ у даљини а отпор елемента површине дувара Еђ, ФЕђ у даљини у од неутралне осе « биће: 1, О' у аЕђ. За равнотежу спољних сила и отпора мора бити: а) сума свију сила равна нули, дакле: – С и а (ИО ,, С | хЕ4а — О = си а у дефр—5=0 с—=4 0 Интеграли првих чланова значе статичке моменте М4у и Мр,х отпорних равни Даиђ у односу на осе У и Х. Зато из горњих једначина добијамо:

с=46 Му; о е 6" Мрх “и: У 18) Дељењем и с обзиром на М = "7 добијамо О Мф у 6 = УМЂ,Х = [24 у . (14)

Угао «; одређује правац резултанте отпора > О и резултанте сила () и 5; при чему је:

Мр,х мфу У ђ). За равнотежу противу обртања мора бити сума момената отпора и спољних сила у односу на почетак координатног система раван нули. ђ с Ра + 1, С(' |

у (ТУ).

„с 41 б1 уаефђ —по= 0 Јс—а. Интеграли прва два члана значе моменте лењивости Ја4,у Јб,х отпорних површина у односу ка осама У и Х. Кад уведемо ова означења, као и вредност за () из једначине (13), добијамо : Ја У у Х

ћу == (6 == а == Мфу ај. -- = = (У

[0]

Први део десне стране једначине соу Мд,у

ређује даљину Оп нападне тачке отпора темеља од неутралне осе О, а други део који преостаје, дужину ид, која с углом «, одређује удаљење средишта отпора вертикалног дувара;

Јх Мђх

Ако је пресек темеља по дужини грађевине непромењив, можемо свести рачун на јединицу дужине темеља. Одговарајуће обрасце треба просто извести за с= 4. Обрасце за ширину темеља 4:>, ако дакле, неутрална оса О пада на темељ, добићемо из претходних заменом знака с за 4; јер они обрасци вреде тахође за с = 4, и делови пресека

од-

Јо= ој ов =