Српски технички лист — додатак

Стр. 16.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХТХ.

пење 4 (22 — д) —_ 2,Бира

у и

6 == –

за (а —2а—

— Буг

Зђ па Ане ам |

5 (па Да би било т позитивно, мора бити по првој једначини :

4а(дс— Ф> ње да (21)

Графички прорачун је нарочито подесан за испитивање узајмне зависности оних пет променљивих, које су се овде појавиле. Кад је темељ проста раван онда имамо само три променљиве. Зарад тога преобразимо једначине (МГ) и (УП) за моменте.

у ... (20

Даљину тежишта темеља од неутралне осе О означимо по сл. 13 О2 == |, даљину тежишта верИ моме и Н-

Еђ 7 те и полупречнике момената лењивости у односу на та тежишта са: Ја == Ккалад,, Љ = Еђ њђ 2 Из једначине (МГ. је: Мау

тикалног зида од темеља ку = |=

== она “, што замењено у једначину (УП) с обзиром на то да је: Јд,у Ја Му = Мау Ја - у (Јђ,х — # МЂ, х) Мо МФу КЕ ша а

Уведемо ли још дужину с—а— = 7 и Љх — + Мбх = Јђ, добићемо:

Ја +-»7 Љ Сити Мау 7" ва Али је по слици дужина: Ја + уђ _ мере —" ДИ ТЕШТЕЕ| (са

Ако у ову једначину уведемо место момената лењивости њихове полупречнике замахивања, добићемо за полупречник П по нашем систему однос:

Ра = 149 + ђ: уто = и! | за претпоставку да је т, позитивно; Т. ј) , „ (УП) о с 2 РЕ бо | – у Ер

Овде је [. средња геометријска сразмерна дужини пи и одстојању ! тежишта темеља од осе деформације темеља О.

Према томе била је постројена у сл. (14) оса О темеља Да: за дану ширину темеља (4==К; за

ширину вертикалног зидађ =ЈК, зау = 0,6 и. за даљи положај резултанте Е.

Вертикала кроз тежиште 2 и резултанта Е одсецају на паралелној кроз тежиште у темеља дужину и, која је пренета на темељ као 2! == и Кругови постројени у крајним трећинама темеља и вертикалне површине, одсецају на управним правима које се стичу у тежишту темељове површине 2 и у полупречнике замахивања (лењивости) 14 и ђ.

Редукцију ф на ђ' = | извршићемо

овако: Пренесимо уђ == 0,66 на десно од ивице к на раван темеља, и опишимо круг с полупречником 4 + #5 до пресека е с вертикалним дуваром. Паралелна линија (означена са [) из крајње тачке дужине Њ повучена ка Је, одсеца на дувару ђ дуж

а Нађ љ. 4 ДГ = (о = | „> а а и 1б еј | а

=

Дужина 16' пренесена од тежишта 2 и управна на њу дуж :4 чине правоугли троугао, чија је хипотенуза наша средња геометријска сразмерна р. Ако пренесемо О на вертикали 22 = [, па приложимо угаоник на ој онда ће други крак угаоника о0 сећи фундаментску раван у оси деформације темеља О. Ако приложимо још угаоник ка О и ка крајњој тачци Ог 14 онда ће други његов крак сећи темељ у тачци ф; а то је нападна тачка компонете 0.

по ери је ке

Ако хоћемо још да се уверимо, да ли наш задатак одговара претпоставци једначине (21) конструјишимо дуж кћ као средњу геометријску сразмерну кађ и ућјза. Пошто је у кругу, који је описан из средишта полупречником Ок дужина а (2с—а) = 01 > Кћ то је претпоставка основана и дуварђ по целој-је својој површини стињен (под притиском.)

в). Темељ се опире само о један део вертикалног дувара. р

Ако једначина (21) није основана, онда неутрална оса О' лежи над темељном површином, па пошто је отпор земљишта против истезања искључен, наступиће померање темеља. Такво померање наступило је чешће у знатној мери код подземних сводова без подножних лукова, који су озидани у влажној глини или у изветрелом и пуном воде тер: цијерном шкриљцу. Да би смо могли проучити о: вај случај у његовој правој суштини, претлоставићемо да би се темељ могао померити без икаквог отпора.