Српски технички лист — додатак

Средиште отпора темељне површине | за силу 9 добићемо кад угаоник приложимо на тачке О и 5 и из тачке 2, из крањје тачке полупречника лењивости површине темељове 14 = 25, пресечемо другим краком угаоника темељеву повртину у тачки 1. Вертикала из тачке Годређује на К тачку Т кроз коју пролази друга компонента Р, управна на бок темеља, Р сече В у тачки 5, а права 51 одређује положај средње резултате сила односно темељове површине.

За оцену уплива вредности у још су испрекиданим цртама пренесене за Ои (Р) положаји резултаната К', одговарајуће вредности 7=+ђ, кад је с=18,21 и 12 а, = 2,83 и (Е') при чему је (т) == 2257 и !р(8—«) = 2,34.

Из слике види се, да су правци резултаната

отпора за силе Ф и(Р) управне на оба бока знатно приближни међусобом ако имају — као овде —

приближно заједничке нападне тачке, — Ако ли су

бокови мање способни за отпор, ако се смањи

у; смањиће се тако исто и угао виа , И обе

резултанте отпора исправљају се према темељовој

површини.

2. Резултанта притиска грађевине је коса према површини темеља и према боку.

Из претходних разлагања види се да активном отпору површине темеља одговора једнолико, типично простирање деформације темеља за дотични бок условљено односом т = — с соВ ако темељни зид дејствује на подлогу као целина непромењеног облика. Ако ли пак притисак грађевине () поступно прелази у кос положај, онда опада сила 54 при том се правац резуланте отпора не мења “- док не доспе до вредности 54 = о и то за онај угао а нагиба резултанте КО за који је = у овим границама се дакле резултанта отпора не мења. То исто вреди и за силе с обзиром на бочни дувар.

Статичко стање испреламаног темеља треба с тога проучити на начин који је показан у претходном одељку, и то како је кад нагиб резултанте наспрам бочног зида:

а) између 90% и а; према површини темеља, с вредношћу а, из једначине (ХМ) или једн. (80) или:

6) између 90% и 2—а, према бочном зиду с вредношћу в—а, из једн. (ХУЂ или (32).

Ако горе речена граница није прекорачена у погледу на једну или другу бочну страну, онда се неће променути ни положај компонената косих пре. ма боковима: и једна или друга пресецаће дану резултанту К у тачци 5 (слично као у сл. 18 управна га дану силу (9), кроз коју пролази средња резултанта притиска активне површине темеља.

Између крајних положаја резултаната Ви(В) за које исчезавају силе 54 и За леже они правци

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ Лист“

„Год. 21.

резултаната, које се држе у равнотежи само услед нормалних отпора темеља. Међе ове обично су уталико шире, уколико ближе лежи нападна тачка резултанте ка ивици К, а утолико уже уколико је нападна тачка ближе тежишту једне или друге равни)

Ако на темељ дејствује једино сила РБ (сл 21. без реакција 54 и 55 мора се збир компнената от. пора оба бока управцу резултанте изравњати с резултантом К, и збир отпора на резултанту ЕК мора бити раван нули.

Тако имамо :

А С | хара зп +

КУ

Јс—а ђ

г, О , (у + т) чеђ зп (8 — 2) —В

Или 4, 6 Мау зп а + + 4, 6" (Мрх +т Еђ) 5п (Веле) = 124... (85) и 4, 6 Мду Сова — 4, 60' (Мбх + тЕђ) Соз (8 —а) = 0

отуд Сова Мад,у > Соз (р— (р а) = Мђ,х реванш ВИР ас 6 36 т ВБ (36)

Једначина момената у односу на почетак координата гласи : " Ју + у [Љх + (т + о) Мрх + то Рђј = = К (с—а) зп а из које за вредност Е из једн. (35) т изједн. (86) И 6" —=—= 6,605 ЕЈ

(ХУЦ) . с—а = Јфу + у (Љх — 5 ПИ Ман ти аи + и совза—а сова Соз:

Сов (8 — а)

Графичко решење добија се просто ако израЗзимо последњу једначину опет моментима у односу на тежишта равнина :

Тако је: Ја – у Јб Г Сов а ла + или ти : Созбв-од) 00 рану ЧЕ ТОЦШ) пир бов ба. 1 7, Конвфат "Соз (8–а)_ 687) Сова

Ако кроз тежиште темељске површине псвучемо вертикалу до пресека с резултантом К у тачци 5 а отуд нормалу на бочни дувар до тачке /, онда одређује растојање од тачке / до тежишта у вредност бројитеља разломка с десне стране једначине.