Српски технички лист — додатак

__Год. ХЕХ

Дакле је дужина: мМ= 04 — => - со — 1,

где значи: у = — а соз (180—8) = а соз #

до Сов (рв—«е) Ка Сов (8в—«е)

= ИМЈОВ-МИ Рт те-–-–=– У сове Соз а

Повучемо ли даље кроз тежиште у паралелну са К до пресека управне 51 у тачци ћ онда верти-

кала, која пролази кроз тачку ћ одсеца на хоризонталној правој кроз тежиште у дужину иу = Џ и ту је:

у! _ Соз (#— а)

шу Сова —

дакле за ћи управно цу паралелно с површином те меља:

У] Сочв-а) = цу = Џ = разломку десне стране једнаСова а ; чине (37) Ако означимо полупречник лењивости целог система писменом П,добићемо једначину (37) у 0облику једначине (УШ)

МР а Ра селима пе

Ако нормала 8] пролази кроз тежиште у, пролази ли дакле резултанта кроз пресек нормала, подигнутих у тежиштима обеју пљосни, онда ће бити Ч = о. Међутим је |-- со, компоненте резултанте за оба бока пролазе кроз тежишта ових бокова и обе темељеве пљосни су равномерно напрегнуте. Ово вреди само у случају ако правац резултанте не прекорачи међе одређених углова, а, и (6—«)) ови углови, као што је већ познато из претходног случаја, зависе од вредности у, док (Џ по једначини (87) не зависи од 7. За овај случај може се рећи:

Темељ у прелому преноси на земљиште при тисак грађевине равномерно подуж равнина темељевих ако резултанта притисака пролази кроз пресек нормала кроз тежишта обеју опорних пљосни, и ако је угао нагиба резултанте прсма темељовој површини « < 0 по гласу једначине (33) и « > по гласу једначине (34). У том случају темељ је напрегнут једино нормалним притисцима а свако померање темеља искључено је; темељ је у стању максималне стабилности.

Мања одступања резултанте по положају и правцу, могу се допустити, Међутим вредно је одредити деформацију темеља и њен уплив на свод, и то нарочито онда кад се тиче какве скупе грађевине. — С обзиром на то што количина Џ не зависи од у потребно је пре свега старати се, да резултанта притисака грађевине пролази што могуће ближе поред пресека нормала кроз тежишта потпорних пљосни темеља, и треба одредити уплив нагиба резултанте на напрезање обеју пљосни.

рз = ра 451 . . (ХУП) (а)

_„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 21

Пример:

У слици 22 израчунаћемо крајње вредности резултанте К која пролази кроз доњу нападну тачку у пљосни темеља, при чему би темељ био са свију страна слободан — н. пр. у земљишту које апсолутно попушта, искључујући чак и отпор трења с предпоставком да се не изазове затезање на темељу. Крајњи положаји компомената управних на пљосни темеља пролазе кроз крајње трећине пљосни. Компоменти О, одговара на пљосни темеља неутрална оса О, на ивици темељне пљосни; компоменти Ф, опет оса О, на прелому темеља (стицају обе пљосни).

Круговима с полулречницима 4/, и ђ/, одредимо најпре дужину ја иђ и извршимо познату редукцију !ђ за дато у = 0,9.

Хипотенузу правоуглог троугла чије су катете а иТђ пренесимо до 22 = 0 и кострујишимо, приложивши угаоник на О, си О, а, из тачке с одсечке ц, и њ. Ово пренесимо из тежишта у на праву паралелну с темељевом површином, и то ц, као положно на унутарњу, а њ, као одречно на спољну

страну темеља. Кроз крајње тачке повуцимо вертикале. Сад треба кроз доњу нападну тачку резултанте повући правце К, и К, тако, да се нормале на бочне дуварове из тачака 8, 5, с вертикалом кроз тежиште 2 и праве ућ, и ућ, повучене паралелно с правцима К, и К, пресецају у тачкама ћ, односно ћ, на вертикалним одсечцима ш иш. Конструкцију ову лако је извести на познати начин, Кроз пресеке ћи 6 који леже на вгргикалама кроз средње трећине темељева лежишта, пролазе компоменте Р, и Р, нормалне на бокове; из њихових положаја према тежишту бока види се, даје и овај бок по целој својој ширини притиснут. За контролу К, је пренесено на вертикали у О, тако да је уђ“ сов 'в—)<7 <- 4" соз « по једначини (36), која вреди зат положно.

Положај резултанте, која би изазвала равномерну поделу отпора на обе равни темељове површине означена је са Е

1 Уплив темеља подупртих са стране на стабилитет грађевине.

Последња два одељка наших проматрања дају све што је потребно за израчунавање напрезања и деформације темеља, за дану резултанту, сила, које дејствују на грађевину. Ако нам је позната оса деформација темеља. може се по једначинама (16) (17) одредити максимално напрезање и слегање подлоге темељеве; а из једн. (18) нагиб који ће заузети темељ

пије МИА Пи а

Темеље подупрте са стране имају у главном разне грађевине на свод, конструкције које се деформишу чија је стабилност у нарочитом интимном односу са стабилитетом самог темеља.