Српски технички лист — додатак

Годе ХО

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

Стр. 01;

нова кућа. Назорни органи при извршењу канализације чине увек све предострожне мере, да се зградама не причини никаква штета, и солидно израђене зграде обично се добро и одрже. Да наведемо као пример само кућу бр. 48 у Балканској улици (Лист 1. Ситуација споја.) Та кућа као што се види свега је за 1,10 м. удаљена од рова степе-

настог силаза и велике каскаде, темељи су јој били

са две стране (из Балканске и Босанске улице) пот- |

копани на дубину од читавих 8--9 м. (Лист 92. пресек Е-Е) па ипак сета једноспратна зграда одржала потпуно неповређена без икакве пукотинице и ако су ти ровови били отворени готово цело лето. — А то извесно само с тога, што ова зграда има дубље

темеље и што јеу опште солидно фундирана и зидана. |

Сви послови на овоме споју израђени у год.

1909. као саставни део М деонице канализације,

Предузимач ове, као и раније две деонице била је Прометна Банка из Београда. Израда провизорног

| канала за дренажну воду извршена је од дог марта

до 1ог априла, када је отпочето копање првог дела темељне јаме. Бетонски и остали радови у темељу почети су у половини маја а трајали све до Фбог августа када је почето затрпавање другог дела темељне јаме. Довршни пак радови патосање, малте-

рисање т.д. у споју рађени су доцније у јесен и зиму 1909, године.

Главнији радови на прузи Зајечар — Боговина,

|, Варијанта за тунел „Звездан“ и објекти на Њој.

(ба сликама на листу 3.)

1222, ам

Првобитна траса Параћин —Зајечар била је трасирана за нормални колосек, јер се је хтело, да се овом пругом Дунав веже са нашом главном пругом Београд—Ниш.

Али вододелница Мораве и Тимока код Честобродице давала је таквих тешкоћа за прелаз нормалног колосека (велика висинска разлика између Кривовирског Тимока и реке Грзе) да се одустало од трасе нормалног колосека и повукла се траса уског колосека.

При повлачењу ове трасе комисија .за трасирање пруге послужила се је нашом генералштабном картом. Како на тој карти и не постоји седло, где је сада звездански тунел, то је комисија за повлачење трасе, дошав до овог места, уочила мање седло на км, 12 - 400, те је ту повукла трасу правећи један тунел од 65 мет. и три моста од по 40 метара отвора док није са леве обале Тимока прешла на десну страну (види Лист 8).

Године 1904. када је образована секција за обележавање пруге Зајечар—Боговина, обележена је пруга како је трасована и тек доцније, када је секција дознала, да Зајечарци намеравају, на месту где је сада наш тунел, да пробију тунел за довод воде за електрично постројење, секција је пружила један пробни полигон и уверила се, да се ту може поставити пруга. С тога је одмах тахиметријски снимљен цео појас, где је повучена данашња варијанта. После исцрпне студије о овој варијанти секција је послала планове и предрачун Дирекцији на одобрење. Тешком се је муком успело, да се добије одобрење, јер се тада у Дирекцији мислило, да не треба дозволити грађење тунела за пруге узаног колосека, јер се оне тимеи одликују од пруге нормалног колосека, што се дозвољеним великим падовима и кривинама малог радијуса имале избећи теренске тешкоће.

Овде тај случај није био, као што је био случај са Ирачековом трасом, која је одбачена због тунела од 2км. (али која се ипак морала доцније усвојити због рђавог земљишта предложене и већ почете пруге) јер је овде рачуном доказано, да је варијанта са тунелом боља и рационалнија од напуштене трасе.

Пре него што опишемо поједине главније радове на овој варијанти, повућићемо паралелу између коштања пруге по варијанти и напуштеном делу старе трасе.

Према ценама, које је имао предузимач у овој секцији, коштала би:

Напуштена пруга:

5 + 806 км. отворене пруге по 50.000

ДИН. КМ —— — — — ——_ = 290,300 д.

3 моста од 40,0м. отвора са конструкцијом по 70,000 дин. — 210,000 д. 1 тунел од 65 метра — — — — 59,000 д. Свега 559,300 д.