Српски технички лист — додатак

Стр. 14.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

тим пре, што овај свод нема да издржи никакве потиске одозго или са стране и што је озидан цео тунел са портланд цементом, те би се тиме велика уштеда учинила.

Камен за зидање опораца био је пешчар из римског мајдана, а за калоту је употребљен 5 делом бео пешчар из Рготине,,

Несретних случајева није било ни код једног

тунела у овој секцији, а то: услед тога, што се поред велике пажње и није много журило, те нису.

раденици били многобројни.

Солидност израде обадва тунела може да служи за похвалу предузимачу г. Ђури Николићу, јер је на овим радовима са вољом извршивао све наредбе надзорних органа.

Остаје нам овде још да поменемо нешто 0.

нотпорном зиду у суво са леве стране пруге од.

км. 9 + 660 до км. 10-- 094 и обложном зиду у

суво са десне стране, пруге од км. . 10 015 до | Обрадова Столица

15 — 090.

Из приложеног ситуационог плана види се, да

је.од тунела тешко било" провући се са трасом на

тако нагнутом терену, ограниченом Тимоком, те се

| услед тога пројектант послужио на том месту са, | подпорним и обложним зидовима, јер би нам без

подпорног зида ножица насипа падала у Тимок. а без обложног зида морало би се брдо много за-

сецати, те би уништили пут који је изнад трасе и

иде преко седла. На овој варијанти немамо више никаквих важ-

нијих радова осем неколико мањих објеката, Стару трасу немогуће ми је описати из разлога тог, што се са пројектовањем објеката одмах престало чим је ова варијанта била одобрена. | Али ипак је било суђено да се и тунел на овој старој траси изради за довод воде из Тимока за електрично постројење зајечарско, а израдили су га браћа Милошевићи из Зајечара. | Јула 1909, г.

инж. П. Миленковић.

ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ.

Лучнки мостови од ојачаног (армираног) бетона,

(са сликама на листу 4—10.)

1222,

а ђум

Т. Општи део.

Грађење армираних засведених мостова добија све већи значај и без сумње имаће и сјајну будућност. И ако код њих има извесних недостатака, теорији тако и конструкцији, које треба из основа

како у.

допунити, ипак су до сада извршене грађевине по- |

казале одличне разултате у економном а донекле и естетичном погледу. Ови су мостови лакши од

мостова од набијеног бетона, јер се могу израђива-

ти са знатно мањим димензијама за то, што се код

њих дозвољавају п напрезања на истезање, која. на себе прима гвоздена арматура. Код њих је до-_

звољено и знатно веће напрезање материјала на | мост од 79 метра распона. За армиране бетонске

притисак.

Армирани бетонски мостови одликују се тиме

што се могу за краће време да саграде; што је јефтинија набавка сировог материјала; издржљивији су на на непогоди, ватри, вел. води; отпадају трошкови око одржавања и добро издржавају сва ди-

ција, наспрам камених мостова, састоји се у томе што су бетонске армиране конструкције лакше; може им се дати допадљивији облик; јефтиније коштају, јер се јачина материјала може потпуно да

искористи, због чега је потребна и мања количина материјала како за израду лукова, тако и за обалне и речне стубове, чеоне (парапетне) зидове ограду ит. дД.

(Саграђени су мостови, код којих је бетон на видним странама облаган квадерима или цигљама (сл. 1 и 2.) за ово облагање мишљења су подељена а сем тога и материјали имају различну еластичност. Армирани бетонски мостови граде се са све већим и већим распонима. Преко 5 Шепођеј-а код Гмундена предвиђен је засведен армирани бетонски

мостове примењују се и плитки лукови, који наспрам високих имају нарочите одлике, јер њихово теме може лежати ниже и због тога отпада грађење високих навоза. Ослонци се на против могу више поставити и велика вода не може их штетити.

| Напослетку се може рећи, да плитки лукови чешће намичка дејства. Нарочита одлика ових конструк- |

архитектонски изгледају лепше од лукова са високим стрелама. Код засведених камених мостова стрела је обично износила У; а у ређим случајевима | распона, док међутим код армираних бетон-

ских мостова овај однос износи У до У; део ра-