Српски технички лист — додатак

Год. ХХ + „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“ - ћ Стр. 61. _ Б= Це ју ЧЕ (1 — сова)“ а пута. ње: о 1 1177 (1 — соза)3 (1—с05)7 ТТ 25т а 5 а с08 а Уб Е Це А а и 2 2 Ра а ар њу | | зауама Т.у за (! + созе) (у са _567 7 пи и (18)

ако је а = 0, онда је:

ЈЕ. те == Це ју 5: у2 Ту

У случају. сл. 11., је приближно и ако задржимо исте ознаке као и горе;

Т.зта | ђ

ћ— ~

(10)

а стим имамо:

4 =о ју 1 — сова у (1 + сова)“ за»

– б.е слао (О Пи арена " (11) ако је а == (), онда имамо: Ви пи == = ОЈЕ

4 >

Вредности Е пип се практички не могу постићи, пошто би за њих била потребна бескрајно велика брзина летења. Мале вредности од « пак дају скоро исте величине за Е као вредноста=0,а вредности брзине лета, које се добијају при томе употребљиве су. Случај 2.) показује повољније односе него случај 1.) јер је код њега пројекција површине, која носи, на површину управну на правац лета већа и ако је површина која носи једнака оној у сл. 10. С друге стране опет прелаз од Н ка ђ не сме да буде сувише оштар, да би ваздушна струја била правилно, подесно вођена. Добре површине

које носе биће дакле средина између ова два крајна случаја.

Пошто је

1 а с=2у5т 747, то ће с обзиром на једначину (8) према једначини (2) бити брзина лета:

1276 брз Рани (12) у па 9 стпа. У

а за мале углове «:

По ЊЕ = пали „ (а) 2

Исто тако добијамо за други случај с обзиром на једначину (10):

Т.у зп

Под именом аероплана са двоспратним крилима подразумевају се често аероплани, код којих су две површине које носе једна над другом постављене. Ако горњи ток прорачуна применимо на такав један аероплан као овај у сл. 12, онда добијамо за изразе код једначина (4) и (4а):

па фи О ти обе фапа (19) 2 и за профил површине као у сл. 1!: Т 5 « ћи =" си. | = «(ој из једначине (5): _1 КО Б — 20058 бг 5 2 2 ћу ' совђо 2 добијамо после извесних свођења: 4 = 6 ји Фе | 1есозе (16) обе за зе). у У бсеовеђ

ако у овој једначини ставимо ћ,ђ =", онда добијамо: 4

В ке вођу с нв | 1—- сове | (па) У Т зте), у (1 -- сове)“ 728 и исто тако као пре: а ју -Е___ тв зри (17) (ЊВ Да Т зтеју. за

Кад би овде било « = 0, ондаби билонЕ ==0, а У = ~, са претпоставком, да се може при сваком углу у и датим количинама | и Т постићи потпуно правилно скретање ваздушног млаза. Пресек, кроз који ваздушни млаз, апсолутно узев, излази, према раније изведеном, је: Е— ћ ђ ИЕ Љђ У АЕ сов _4 291 а 291 2 2

2 У

мерен управно на правац ваздушног млаза при