Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

из једначине (21 и 22) за 5

"Роа 0,0025 0:05 10017 0,02 "Ооо О О « = 26%40' 31%00' 36900' 41940' 49%50' 56%20' Е укупно = 0.555 0,565 0,601 0,64 0,72 0,82 %Х 4 бо с = | 7 Хај

Из ових таблица се види, да у избору угла а нисмо слободни, већ да смо за потпуно одређене количине везани. Мали углови а, који према раније реченом и према овим таблицама излазе као најповољнији, само су тако могућни, ако је чеона површина аероплана према површини која носи сразмерно врло мала.

Однос између терета и површине која носи: 5 Ако смо угао « и величину ПБ према пред-

њем одредили, онда можемо за рад да ставимо:

Е укупно == 6 СЕ А (25) ћђу И аи ИН А ка зар: (26) ћбу

При томе сама количина ћ.ђ не мора још бити одређена; писање једначина на горњи начин само је тако допуштено, дакле, ако се може узети, да је 5 бар приближно сразмерно ћђ, што, и ако не строго узев, у главном и одговара стању ствари.

Као што се види и као што је већ и раније истакнуто, укупан потребан рад расте са "/, степеном целокупног терета, док брзина лета само са квадратним кореном расте, под иначе истим околностима. Рад и брзина опадају пак са квадратним кореном из ћђ, које је мерило за величину површине која носи. Из тога излази веома велика важност, која се мора дати што је могућно мањој тежини направе, док међутим повећање површине, која носи, сразмерно само мали утицај има, а нарочито због тога, што то повећање површине само по себи има последицу и повећање тежине направине. Шта више, и такав случај може наступити, да повећање површина, које носе, има за последицу пре погоршање но побољшање укупног резултата, и то у толико пре, што са повећањем количине ћђ опада брзина лета, а циљ свију тежњи је међутим свакако исто тако велика брзина лета као и постигнуће да се утроши што мање рада, који је потребан.

Укупни терет (а сложен је из три дела: 1) из терета, који направа треба да дигне (у, 2) из тежине мотора О, и 3)из тежине саме направе за летење (у. При томе можемо моторову тежину ставити, да је пропорционална раду, који има да се

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 63.

утроши а тежина направе за летење да је пропорционална вредности ћђ, и тада имамо :

Об, == к, Е укупно (27)

(Са а=вкни оши Преема томе имамо: б=а +Њ6б Ра = а ЊК, Е укупно 4 ку ЋБ (29) и место једначине (25) можемо да пишемо :

Еукупно = А (С, + к Еукупно — ка Ћђ) Х

(28)

|“ Е 0, + 6 Букупно + ка ћ (30); у | ћБ | ' а свођењем добијамо: а у Љ ( Е укупно | а, = | = | Неш ба | ар а ђ

Е ;

о 8 уран Е тннији (31)

према томе двострук терет изискује и двоструку величину ћб и двоструко Е укупно. Помоћу извода добијамо као најповољнији однос

__Букупно |, ћр ПУЖИИНО 4 те ј/ пе (82) ћђ а 3 7 а с тим: (С јтах == -ђ к, [2 — њ Букупно. == Ка ћђ == Ба (2 — ЗА ЈЕ ЈУ з о (83) Пе

Често се тврди, да је грађење аероплана тек онда постало могућно, кад се је успело да се начине лаки мотори. Што се тиче потребног рада и површине, то, као што једначине (31) и (33) показују, не стоји у ствари. Мора само према једначини (81) да буде:

а (Ре (ај -

++ С > 0 ћђ Сви

Или

_Е укупно РД

ј/ 7 –— ћђ о

и ПАЕ ае – (њ зао 8) 5

ош - Ран