Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 67.

површине које носе и скелет остају дакле 315 кгр. Према томе можемо, узевши да је ефекат вртешке 75 од сто, ставити да је према једнач. (27) до (29)

| дно о = (НОВИ Ил Ола 5 (к, = 69 ,„ Ко == 775.50.0,75. == ~ 0, 05, Ка == 0 = 105 Даље је:

ни = ~ 94, ако оставимо да је ћђ = ~ 30 иА = 2 0,4. На тај начин добијамо:

пп | 18 1 12: | – с, = 30 (5 ј- 94 бар - 005.9 — 105

= 126 кгр. као највећи терет који помоћу те машине за летење можемо да подигнемо, а то је 27 од сто тежине машине и одговара од прилике тежини два сапутника. |

Ако испитујемо, који је најповољнији однос

зано , добићемо према једначини (82): _Букуто __ [8.105 381. = о = 8.0,4.10,5 | 3, 10,5 Га 194

према 94 како је изведено. Претпоставка за тачност израчунате вредности била би, као што смо већ неколико пута нагласили, да је тежина конструкције, која носи, од 315 кгр. пропорционална површини ћћ. Али нарочито Раппап-ов аероплаан показује опет многе делове чија је тежина непроменљива, која не зависи од величине површина које носе. Ти делови су носач, који предње површине које носе везује са задњим, скелет са машиновођиним седиштем и точковима као и крмило. Њихова тежина ће свакако износити '/ целокупне тежине, т.ј. око 125 кгр Ту тежину можемо додати тежини (5 и онда имамо:

== ЕД је == 315 6 — 6,38 И Е укупно 1 И шатт 3 лова ба | з.баз 355 — 91

; Е укупно према 94 како је изведено. Помоћу тЕ

били бисмо: ћђ = 81 дат а према једнач. (38)

Сс=81.6,38 (2 — 0,4. 0,05 | 27.6,33. Ри

Маје 251 к.

да би смо одатле добили величину корисног тереимамо од тога да одбијемо 125 кгр. на рачун скелета и т.д., тако да ћемо као и пре добити

(47 196 нтр.

т.ј. размере ЕРагтап-овог аероплана које се односе на величину површина које носе заиста су најповољније. У новинама смо могли читати у оно време, које је предходило успесима Еагтап-овим да је величина задњих површина које носе смањена, и да су тиме добивени бољи резултати, а то би према показаном рачуну потпуно одговарало приликама. Лошије стоје односи у погледу на моћ преношења. Ако је В=0, 4а8 = 1 , онда је:

== 1,68 и Ф = 2,8 Кт.

Е укупно

| сљаља 200 као нај-

за једног сапутника. Са

повољнијом вредношћу, при чему би изнело Ме =

62 К. С. на место 50К.С. и ћ= 16,2 на место окр. 30 т“ даље и== 21,4т/вес. == 77 Кт./час на место у = 16 т/сек. == 57,5 Кт/час, могли бисмо достићи: о == 168. И %-- 3,2 Ккт.

Ако сравнимо аероплан браће МпаћЕ са Еагшап-овим у колико је то могућно при малои то нетачних података, који ми стоје на расположењу наћи ћемо следеће:

Х/'поћ|-ов аероплан тежак је према податцима

у 2. а. у. а. Ј:) 280 кгр. његов мотор производи

24 К. С. при својој тежини од 90 кгр. Ширина крила износи око 12,5 т. одстојање једне површине од друге око 2,5 т. Узимамо да је ћ = 0.5 те према томе ћб = 37,5 т. округло. Судећи по фографијама изгледа да је угао « мали и једва да је 200 велики. На против 8 ће свакако бити приближно толико исто као и код Еагтап-овог аероплана. Одговарајући томе нека буде А = 0,38. Летења Мпоћова изведена су са оптерећењем, које одговара тежини 2 сапутника, дакле око 131 кгр. То би било готово 50 од сто од тежине направе. Према једначини (25) било би онда:

410 патолог о Е укупно = 0 - 410.9,81 1 0,38 75 37:04 1:8

== јего КАО,

Према томе би ефект вртешкин морао бити 78 од сто. То би још било могућно. Али није ни то искључено, да односи у појединостима мало и другаче стоје, при чему би резултат у једном или другом правцу могао и другаче испасти.

Коефецијенат К, био би сличан кади код Рагтап-а: 90

1, Види Дезећић дез Мегеглез АЧешвећег Јпретешге од 1908 год. стр. 1369.