Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

_СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

(рак.

У слици За је издужни изглед линије надвишења, дакле вертикална пројекција. Извучена линија преставља праву а испрекидана линија потребно надвишење. У слици 25 извучена линија преставља линију осе колосека а испрекидана — · — линију путање тежишта.

Примена овог оваког срачунатог надвишења и прелазне кривине не задаје никаквих тешкоћа.

Полагање и одржавање прелазне кривине биће лакше но код до сад уобичајеног начина рада при чему се заобљавање лактова на почетку и крају прелазне кривине оставља надзорнику пруге. Оса колосека повија се по линији која је слична кубној параболи па ће према томе и полагање и одржавање бити исто тако лако као код до сад уобичајеног рада.

Још би само било потребно да се оцени да ли се може и како треба нову прелазну кривину уметнути у колосек који већ постоји. Праве при том треба да остану непромењене. Сем тога треба средина новог и средина старог лука прелазне кривине да се поклапају. (види сл. 3.)

| НЕБИ а оаре-- = Па ЕН аи 4 Рај Ворнер ~ сома и

1 Мр . . у и ле ђ ) = '

Ва <=

пе.

Слаа.

У оваквим случајевима потребно је да се кружни лук кривине колосека помери ка средишту за „ли И то тако да средиште лука остане исто; да се дакле полупречник кривине смањи за Ли.

Ако нам за постојећу кубну параболу као прелазну кривину представљају: 8 дужину лука 1:п сталан нагиб надвишења спољне шине и 11 померање кружног лука према дирки; онда имамо да применимо ове обрас- це за рачунање :

2 2 8 == ја Ју = - == = ; из еквације бр. 14

излази :

ЈЕ пена ћо а 2 Ди ==4=— и = а (3п2— 213). . 31) Нови почетак прелазне кривине помиче се у“ назад према првобитном за дуж ДА 1, при чему је: ДЕ== Мр (0— 2) == ће (15п — Опен“ ла Помоћу еквација 31 и 32 одређени су потпуно положај прелазног лука, и кружног лука (кривине колосека) који овом одговара.

Преглед величина Ли А даје нам таблица ЈУ. За брзину од 60 км. на сат узето је п, = 300 4 а за брзину од 100 км. на сат узето је п, = 500 Ово се слаже с расписом аустриског Министарства Саобраћаја од 24. јуна 1905. године.

Таблица 4. чине 2 8 о; | надвише- . . = 56 ње 505) Број Ди А 4 5 == | ћ тт ћ Џ 2 а) Брзина 60 км. на сат С = 42,48 | 300 141 300 300 124 18,5 350 | 129 | 300 | 80 | 160 400 | 106 | 300 - 53 | 13,9 500 85 | 320 г 38 | 128 600 71 | 350 | 33 | 12,6 800 59 400 : 28 11,9 1000 43 | 450 Е 17 7 12 0 835 490 | , 11 | 10,8 1600 96 | 550 . 8 | 100 ђ) Брзина 100 км. на сат С = 118,00 1000 118 450 500 31 20,8 1200 | 98 | 490 у 37 | 205 1500. | 79 || 550 , 35 | 210 2000. | 59 | 630 и 24 | 201 2500 | 47 | 700 - 18 | 192 3000 39 770 М | 14 18,4 3500 34 830 , О 18,0 4000 70 890 5 9 17,6 4500 26 940 7 16,4

Мере Ап изложене у таблици ГМ. тако су мале да се померање — поправка — лука може извршити без потребе проширења круне железничког трупа: Смањивање полупречника кривине за Ли нема никаквог значаја. Потребна дуж /М, за колико треба измаћи почетак нове прелазне кривине износи највише 21 м. те ће толико дужине бити свуда на расположењу. За нужду могу се почетци прелазних кривина два суседна лука спојити уједно. у. Вопез у Ота. | а. Е. а. Е. 1. 1905. стр 22 тврди да је то чак и целисходно кад су кратке међуправе између суседних лукова.

Најзад да поменемо да овај нов облик прелазног лука сасвим добро одговара услову, који је постављен у чланку „Прелазна кривина“ Огвап |. д. Е. а. Е. У. 1905 стр. 25:

„Колосек треба у првој трећини дужине прелазне кривине оставити у правој и спољну шину само поступно, с почетка слабо и што даље све јаче издизати. У другој половини прелазне кривине прећи тад у доста оштрој кривини у кружни лук.“

Отвап Иг Фе Ропзвећише дез Е;вепћаћимечено 1907. 9 и 10 свеска.

Ј. Стефановић