Српски технички лист — додатак

Стр. 56.

Ууеса значи моменат савијања у одређеном пресеку носиоца са за случај да је носилац слободно ослоњен.

му до 6Н он Ди (мо а Ниуе ах РА | и. (Ву | 9 НЕ. [0] џ фин он

Унесемо ли у еквацију виртуелног рада за интеграле вредности нађене у еквацијама под (а) и под (ђ) и то за делове ас са И аб, добићемо еквацију :

уз

ИМ а | .1. У Е. Јо ' ЋЕ Ет|И

ПН те (, КЕ,

Помножимо једначину ову са ЕЈ, и ставимо

("1 НЕ 7 У ћ уеса ах |+ Јо

за Ем вредност к па је :

па Бр Вреко У = Ке М, За ах фи о -

о 1 = 2 + Јо = 0 Из тога:

! ком | др ах == в + Е. Ја о

Н= ми!

ма Лави панинЕ об

1) У

1 | Уа ах значи површину моментног полигона о

слободног носиоца са. За наш случај равномерног оптерећења и оптерећења системом терета вреди:

18 а У + У „Рарр | МЕЈ Н= и

мал | рат НЕ ће |

8 ћу

! 6х Р,р.р = + 19,7 .1 Пира = И, у:

2 о ЈРМ [= ! “| Ра 5

+ =

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

== Год. ХХ. Први члан значи уплив оптерећења; други, уплив промене температ'ре. Ако упоредимо овај израз с изразом изведеним без обзира на подужне силе, увидећемо, да се њихови чланови разликују у именитељу вредностима Ј Ја: Бушу“ " Еј с којим су вредностима именитељи повећани и тиме вредност Н смањују (ово вреди само за +“ т.ј. ако температура расте). Код високих стубова може се занемарити уплив тога члана, о чему се лако даје уверити бројним примером.

Бројни пример:

Прорачунати средњи носилац друмског моста од армираног бетона, за оптерећење по шеми |. (аустријске норме) т.ј. навала људска 400 килограма на квадратни метар, кола теже 8 тони; чист отвор између стубова износи 21м. размак носилаца од осе 1,50 м. висина стубова до површине горњег строја друма 6,00. Конструкцију ћемо сматрати као рам са стубовима на зглобове, а с обзиром на то, да је случајно оптерећење упоређено са сталним сразмерно мало, ми ћемо зарад простијег рачунања увести место појединачних притисака одговарајуће равномерно оптерећење. Модуо еластичности узећемо сталан за све делове т. ј. Е, == Е,. Моменти лењивости стубова и главног носача мењају се с променом арматуре (ојачања), међутим ову околност није могућно увести у детаљан рачун по нашим обрасцима, према томе ћемо морати решити на сталне попречне пресеке чији се моменти лењивости могу сматрати као константни.

По правилу (кад су стубови ниски) из побуда штедње напреже се главни носилац у свом средњем пресеку до крајње мере, док међутим напрезање око крајева, где су моменти негативни, не достиже до крајњих мера. Због тога се препоручује да се за моменте лењивости изаберу оне вредности које одговарају сигурности за димензионирање главног носача, т.ј. како би размера к била минимална. То ћемо постићи ако изаберемо за Ј, моменат пресека при дну стуба где је арматура најслабија а за Ј, моменат средњег пресека хоризонталног носача који важи готово за "У, целе дужине.

Стално оптерећење:

1 т: шљунка просечне висине 22,5 см. 4275 кгр. 1 ш: бетонске облоге дебљине 20см. . 4800 ,

Свега на т: 907'5 кгр Од тога долази на дужни метар носача :

30758 о лека ле: 5 1861 кгр. Сопствена тежина носача . . . . . . 816. , Целокупно оптерећење на дужни

метар д, = 2177 кор.

= же —-т——