Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

Ако је површина пресека тога ваздушног млаза, који се на тај начин произведе и управи ка земљи, Е у ш=, његова специфична маса

На сек 8 п

и његова брзина.с у ту/сек. онда морамо његову масу, која кроз тај пресек пролази у секунди, да доведемо од брзине о на брзину с. Томе одговара рад у секунди:

Миофип 49 Е ујиумт зе Реакција притиска, које производи убрзање тога млаза, је: Ву.

|4Р = ји Фа а а : 41 о

Према раније реченом, ова реакција мора да буде једнака тежини тела које треба да лебди дакле:

ју

с = о" . С> или 5 _ || Д.2 == ; « , 1 и 4) и: б-с а [а с 1 |. и == – = 5 == = (2 8 х | 2 9 ле 2 х (55) ттктру Секо алло оља И (2)') Ју

Толики је рад потребан, да би се неко тело тежине (с одржало да лебди у ваздуху помоћу ваздушног млаза, чији је пресек Р а сецифична маса

у =, На место ваздуха могла би се узети ма која 8

друга материја а да се ови односи ни у колико не

измене.

Ако ваздушни млаз не би био управљен вертикално на ниже, него би се вертикалним правцем склапао угао #, онда би било, што се лако може извести :

___- |/ с 27 =» 9 сов 8 Ру .со5а 2 и БЕН "љ а " | и

из тога излази: Рад, који је потребан, · да се одржи неко тело да лебди у ваздуху, расте, при и-

; 3 наче једнаким околностима, са о степена његове

тежине а опада са квадратним кореном пресека

1) Сличном току мисли следује Видап, 2. 4, багегг. Јпг. ц. Атсћ. Мегејт5, 1908. Ме 42 и 43.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ Лист“

Стр. 59.

ваздушног млаза или млаза какве друге материје и са квадратним кореном специфичне масе тога млаза.

За произвођење ваздушног млаза би се нпр. могли употребити помоћу експлозије компримовани гасови, што је већ и било предложено. Али је лако одмах увидети, да то не би било цеилсходно. Тада би свакако ЕР испало мало (а с велико). Услед тога би и Е морало постати велико. Ако пак про-

| менимо ваздух, који нас окружује, па га помоћу

црпке или вентилатора усисавамо и на ниже истискујемо, на којој страни истиче са извесним пресеком, онда имамо пред собом основу тако-званог аероплана са вртешком (5сћаџђепесег). Изведене једначине нам показују, да, не узимајући у обзир све споредне појаве, као нпр. отпоре које имају да савлађују вртешкина пера (5сћашђепнисе!), тежина направе и т.д., да потребна енергија бива у толико мања, у колико је вртешкин пречник већи, или, при употреби више вртешки, у колико је већи збир кружних површина, које оне описују. Но то се несме пренети, као што ћемо доцније видети, и на вртешке, које се иу правцу своје осовине крећу.

Ако ову вртешку начинимо само са једним пером, које се окреће на бескрајно дугачком дршку, онда имамо пред собом аероплан.

Сви ти облици извођења представљају дакле направе, помоћу којих се околни миран ваздух ставља на тај начин у покрет, да реакција притиска, који производи убрзање ваздушне масе, саму ту направу одржава у лебдењу При томе ће направа у толико савршенија бити, у колико се више убрзање ваздуха врши у вертркалном правцу на ниже, у колико је излазни пресек ваздуха из направе већи и у колико је излазна брзина на ниже управљеног ваздушног млаза мања. Величине површине која носи, игра при томе секундарну улогу, и то у толико, у колико наравно од ње зависи пресек произведене ваздушне струје. Али она не игра тако видну улогу, каква јој се обично приписује.

Ако на основу горе реченог посматрамо аеро-

| плане, онда их по спољашности можемо поделити на

аероплане са равним и аероплане са кривим крилима одн. површинама које носе. Али још на овом месту морамо да нагласимо, да ћемо равних површина, које носе, строго узев са практичког гледишта, у врло мало случајева наћи, јер су оне површине, које се праве разапињањем платна на оквире, до душе у миру равне, као у сл. 1., али оне под утицајем ваздушног притиска, при кретању, мање више прелазе у површине каоу сл. 2., дакле у криве површине, сем ако платно није сувише јако било затегнуто.