Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

(Сри

туације на Листу 1 и 2.) Канал из Горње Босанске улице после каскаде са два прелива спојен је у новом пројеку тангенцијално (што је усвојено као правило за спојеве на београдској канализацији) са каналом скупљачем из доње Балканске и Сарајевске ул. чији је профил јајастог пресека срачунат као ој о. Дно корита за нечисту воду издигнуто

је само изнад нивоа нечисте воде у главном скупљачу док се при обичним спојевима бетонских ка-

нала дна постављају на исту коту.

Канал профила '5'/,, продужава се и иза споја и у његовом левом боку постављен је велики прелив (Пресек Ш—1У. Лист. 2.) Преко истога, као што смо ранијим рачуном показали, прелива вода преко петогубо разређене количине нечисте воде у једну комору конструисану по принципу већих испуста са равним, ка средини нагнутим дном које је патосано керамитом. (Пресек 0. У бочном зиду ове коморе постављен је други прелив за сифонски канал, а од чеоног зида одваја се испуст кружног пресека, који ће тек имати, да се изради кроз новопросечену улицу, и уливаће се у главни савски испуст на савијутку спрам Главне Железничке Станице. Ради удобније комуникације израђена су кроз силаз на споју два мала ходника висине 1,80 м., којима је омогућен лак прилаз из тунела у комору испуста (Пресек У - УМ)

Почетак тунела постављен јеу извршеном пројекту одмах иза великог прелива. Новом диспозицијом дужина тунела смањена је приближно за 10 метара. За профил тунела усвојен је облик потковице 230/200 см. Исти има банкет за пролаз службеника ширине | мет. и корито за нечисту воду, кинету 80/65 која је патосана специјалним керамитом. (пресек Е-Е Лист 2.) Висина темеља, који је овде израђен од бетона у размери 1:3:5 и у који је уметнута и кинета износи 0,95. Бокови и сводови рађени су од бетона 1:2:4. Дебљина бокова је 0,40 и 0,50м. а свода у темељу 0,30 мет. Цео свод изнутра као код свију бетонских канала у опште превучен је углачаним лепом од цементног малтера размере 1:1. Слично је израђен од бетона и завршетак тунела код споја са главним дунавским изливником. На целој пак осталој дужини тунела (око 1500 мет.) израђиваће се од бетона само темељ, а бокови и свод биће од полутесаног еруп-

тивног камена. Пад тунела, који је у генералном пројекту износио 1: 1600 повећан је по препоруци експерата, малим спуштањем дна кинете на изласку, те сада износи 1: 1000. По ивицама тунелске кинете поставиће се доцније шине, по којима ће се моћи кретати електрична колица за чишћење тунела.

Сифонски канал профила 110/60 улива се непосредно у тунел под углом од 60%. Одмах испод њега улива се главни скупљач ПЏ. слива из горње Балканске улице који такође има пресек 110/60 али силази у тунел проширеним профилом помоћу каскаде од четири прелива.

Каскаде имају главни задатак да омогуће употребу смањених падова код канала у стрмим улицама. Ако би се код таквих улица дао каналима

исти пад који имају улице добиле би се при максималној води врло велике брзине. Да би се остало у границама одобрених максималних брзина, (према програму до бмет. у сек. а према мишљењу експерата идо 6 мет.) падови канала у стрмим улицама прекидају се каскадама, на којима се концетрише известан део пада и ломи брзина и снага воде. Каскаде су нарочито потребне при спојевима плићих уличних канала са дубоким скупљачима. Каскаде зиданих канала на београдској канализацији конструисане су на следећем принципу: Пад се савлађује помоћу великих камених подеста у висинском размаку, 0,90—1,00 мет. Преко истих ломи се само снага велике воде за време јаких пљускова а мала, нечиста вода за редовне прилике, има засебан пут — корито састрмим нагибом

обично 2: 1. Камени подести изнад овог корита слободни су, а на другој половини намештају се такође камене степенице за пролаз канализационог особља. (Пресек А-В и основа на Листу 2.) Олук за малу воду израђује се у бетону и облаже коритима од каменасте смесе; на горњем пак крају и и при дну израђује се такође од тесаног камена.

Па АЕ.

Сл. 2. Унутарњи изглед велике каскаде.

Подести и степени узидани су у бетонске зидове. Према броју подеста имамо каскаде са једним или више прелива. Прве служе већим делом за смањивање пада у стрмим улицама: Тако н.пр.