Српски технички лист — додатак

„камо да будемо позвани,

5700 2, СОлУ

Н, 24. СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

: (САР О И

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН ЈАНЕ ВИА ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

ЗАДАТА ИНЖЕЊЕРСНОГ УДРУЖЕЊА ПОСЛЕ РАТА)

Досадањи рад удружења био је врло слаб, резултат је рада ништаван према умној, моралној и материјалној снази његових чланова, Утицај друштва и чланова на јаван и културни живот и развитак народа, може се рећи, био је такође слаб. Врло је мало културних установа и радова на пољу технике код нас, које су наши инжењери покретали. Готово редовно, до сада, сви технички и културни радови, покретани су код

нас, од других нетехничких струка. Мало је које индустриско предузеће покренуто од стране инжењера. Инжењери су свагда чекали да буду позвати на неки рад, ретко су они били покретачи, и само су били скромно плаћени извршиоци туђих техничких идеја и предузећа. Овако је било како у приватном тако и у државном газдинству.

Код инжињера ово далази само отуда, што смо одвојени од народа. Ми свагда чекао оно лекару несрећном случају. У целом културном свету, данас инжењери воде прву реч у сваком културном питању: они су покретачи и воЂе, док је код нас са свим обратно. Ми смо постигли тај незавидни положај да останемо странци у свом сопственом народу. место да му будемо вође.

Због те подвојености од народа, и долази оно неповерење нашег народа у нас инжењере. Због тога нам народ не поверава питање његових техничких потреба, него их решава сам како зна и уме доказујући чак, како он то боље и зна и уме. То долазиим отуда што ми нисмо схватили моћи и потребе нашега народа. Да би то схватили, треба да му се приближимо, да он упозна наси ми њега. Треба да му будемо учитељи и помагачи у његовим тешким материјалним приликама а не само да вучемо корист од њега. Треба да та упознамо са модерним техничким знањем и „науком, да их

ђ) Овај је рад прочитан на ванредној скуп= 5 штини 29. априла ове године, и на основу овог рада донете су одлуке на редовној скупштини, због оскудице места, Бије У. том броју штампан,

"истоимена друштва,

он сам схвати, те да осети благодети тога знања. Ми до сада на томе нисмо ништа урадили. Наш је народ жудан техничког знања и науке. Зар сви ми нисмо видели са каквом жудњом и марљивошћу

Зар. је мало примера код нас, да, и најскромнији мајстор, без икакве школске спреме и икакве техничке литературе, жели и куша да нешто ново створи и пронађе. Ништа нисмо учинили да таквим људима очи отворимо, него остављајући их њиховом незнању, дозвољавали смо да пропадну у њиховим немогућим предузећима, те да буду само пример и другима, да се и на могуће проналаске не бацају. Оваки су примери многобројни. А какав је по неки силни ум био међу оваквим радницима навешћу пример само једног. Читајући само »Га-

нову Физику« један је самоук сајџија, још пре проналаска аероплана на западу, решио питање о »гежем или лакшем од ваз-

духак у ваздухопловству; измислио пуж, паралелне равни и решавао само још питање мотора. Он је мислио употребити парни мотор, незнајући за други, и радио па ње: говом усавршењу за ову циљ.

Ја овим хоћу да кажем само каква огромна скривена снага, за техничке радове постоји у нашем народу, м, да смо ми дужни да муу том погледу покажемо прави пут, да би он сву своју снагу могао употребити у сигурном правцу не губећи је у немогућностима.

Један од узрока нашег слабог ДЕДЕ РИ

"и слабог учешћа у народном животу је, без

сумње и уређење нашега удружења.

[. Шреуређење удружења.

Уређење нашега удружења било је чиновничко- бирократско, у супротности са. карактером народа. За то друштво није могло напредовати, за то није имало утицаја на живот народни. Наше је удружење установљено, без сумње, по угледу на страна где су економске и друштвене прилике са свим друкчије. Ми смо у том погледу просто копирали СА па се и служили истим методама. ДЕ би аду коке имало утицаја на на-

сва=_ки наш радник жели да нешто ново научи,