Српски технички лист — додатак

Бр. 2 предмет ове данашње расправе, пошто хоћемо да се задржимо само на постављеном циљу, али ћемо приликом гледати дами о

њему дамо своје мишљење, саобразно овом

данашњем излагању.

И сами знамо, као што смо и напред изјавили, да ова расправица неће у појединостима задовољити све који је буду про: читали, али због самога предмета, желећи више разговора о њему, дајемо је с уверењем да ће она ипак довољно припомоћи решењу постављених задатака, само:ако сарадња не изостане.

30.-УП-1918. Спиридон Табаковић Солун. инжењер

ГРАФИЧКА ПРЕСТАВА САОБРАЋАЈА.

На питање о обнови саобраћаја по повратку у Србију, покушаћу да изнесем овде један начин на који би се саобраћај могао преставити и практички припомогао његовом решењу.

Кад се говори о обнови саобраћаја код нас, по повратку у отаџбину, не могу се предвидети све околности и прилике, под којим ће се то обнављање моћи извршити.

Наш је политички положај у опште још не одређен, а од њега зависи у многоме и само обнављање. Да би сада о тој обнови говорили морамо учинити предпоставке и тек на основу њих испитивати васпостав-= љање његово. — Ове су претпоставке:

а) Политички: Србија се налази у истим границама као у почетку 1915. године; 6) У погледу трговачког саобраћаја: у вези је само са својим садашњим савезницима; и, в) Саобраћајни путови остали су исти, које смо раније имали.

За проучавање саобраћаја предпоставке под »а и ве могу се узети као тачне. У сваком случају, прво због тога, што ма какве границе биле, ми можемо проучавати саобраћај само за оне крајеве које познајемо и чије потребе знамо; а, друго и због тога "што Србија у саобраћајном погледу чини

готово једну целину међу југословенским

земљама. Ако би и било промене у том по-

гледу, оне би не знатно утицале на саобра-

ћај у Србији. - 0 дмах по повратку ми не можемо ми-

Српски Технички Лист

слити на неке нове саобраћајне путове, и.

морамо се ограничити само на оне што смо их оставили, или још и на оне, чије је гра"Ђење било- прилично одмакло, те се може сматрати да су сада завршени. — Остаје

само дакле питање: Колики саобраћај сваки.

пут треба да савлада и каквим се средствима.

Стрљ 11.

„он може подмирити, кад се има на уму да

ће оскудица радне снаге и теглеће стоке бити велика, те ће становнишгву бити врло тешко дотурити потребе и извући производе.

Кад се саобраћај посматра сам за себе, он се састоји у главноме из следећих делова:

а) Саобраћај полази од главних центара за снабдевање потребама преко споредних и завршава се код појединаца на њиховом дому; 6) Саобраћај прикупља производе, рукотворине и земљина блага и сноси их у центре потрошње и прераде; в) Саобраћај подмирује потребу између једног места и другог, мање или више удаљеног у

"самој земљи као и своје сопствене потребе

(гориво); и, г) Саобраћај врши пренос робе и путника из других држава преко своје територије у једном и другом правцу. —

Према томе имамо: Увоз, извоз, унутарњи и локални саобраћај, и транзит.

Саобраћај зависи у многоме од географских прилика и од погодних и уобичајених центара за размену, као и саобраћајних путова другослепене важности; и због тога је веома важно знати те географске прилике и центре за размену — трговину. Наши трговци могу нам дати најтачније податке о овим центрима за размену.

·" Ових центара за размену има врло различитих како по величини тако и по кругу њиховог утицаја. Ту запажамо веће центре који подмирују потребе мањих, а ови пак још мањих док не дође. до најудаљенијег потрошача.

__ Што прво треба знати код саобраћаја то је потреба коју он има да подмири. Ма какав био саобраћај, превоз робе или пут-

„ника он се да измерити и преставља тежи-

ном. У рачун се узима као јединица хиљаду кграма — једна тона. — Да би одредили ову тежину, потребно је предходно да знамо најмање центре размене, а после ових све веће и веће центре или изворе снабдевања, у чији обим спадају ови мали, док не доЂемо до највећих извора размене. — Величина тонаже потребне једном малом центру зависи од величине његовог круга снабдевања и броја становника, као и од потрошачке и привредне моћи тих становника. Ове две моћи становника појединих центара, приближно се могу одредити по броју становника и њиховој потрошњи и привреди пре рата, што се може наћи у различитим статистичким подацима и годишњацима, који се без сумње још могу наћи понегде. Овде

„се мора узети у рачун сваки потрошачки "предмет засебно, као и сваки производни

артикал, подвајајући свакад потрошачке предмете од производних. — Центри размене обично су везани већ међусобно неким са“