Српски технички лист — додатак
“
Ел ТЕ Ма
се 4
Битољске пруге графички преставимо на свима путевима њихове одговарајуће тонаже плаво и црвено (увоз и извоз са међусобним прометом) онда ћемо имати слику и величину саобраћаја на целој територији Битољске пруге.
На исти овакав начин одредили би слику и величину саобраћаја на територији пруге Солун—Београд. Само, пошто се одове главне пруге одвајају друге мање или веће — споредније — треба прво да одредимо, помоћу најмањих центара размене и одговарајућим путевима границу територија и величину саобраћаја ових појединих грана, па тек по том и целокупан саобраћај пруге. Солун— Београд.
У територију саобраћаја ове пруге спада и део саобраћаја који би се вршио водом — Савом и Дунавом, разуме се са сво. јим центрима размене.
Кад се престави на овај начин саобраћај на прузи Солун—Ниш, видело би се, да би тај део пруге требао да савлада огромно велику тонажу, коју пруга, оваква каква је сад, не би могла савладати, Пруга пак, Солун—Битољ била би много мање оптерећена, и ако до душе она по својој конетрукцији и није за интензиван саобраћај. — Намеће се одмах питање: како да се олакша прузи Солун—Нишг; — Кад би се могао везати Битољ са Скопљем железницом преко Прилепа и Брода; или преко Кичева и Тетова, онда би сву тонажу пруге СкопљеМитровица могли из Солуна још пребацити на пругу Солун—Битољ. Територија пруге Солун—Битољ на тај би се начин више од два пута повећала, па на тај начин и њена тонажа; али прва би пруга била дугачка око 150 км. а друга и много дужа, а то се неможе радити у овим приликама него тек неколико годива после рата. .
Друга би помоћ била да се уметну чешће укренице на више места од Солуна до Ниша; и да се, као што сам на другом месту изнео, направи варијанта од Велеса до утока Пчиње, па уз ову поред Куманова до станице Табановац, Ова би варијанта изнела 60 км. и скратила би пругу Солун—Ниш за 30 км., поред тога, што би се избегла дупла запрега и скраћивање возова на делу Скопље—Куманово. За директне возове ова би пруга много помогла, а поред тога о6служила би железницом и сасвим нов предео. Ова би се варијанта могла израдити провиворно и за време самих операција, а доцније би се могла усталити доправкама. Напред наведеним дограђивањем и везама направиле би се две велике артерије саобра-
Ћаја; Солун—Куманово—Београд и Солун—
Битољ— Митровица,
Српски Технички Лист
тра 10
љн пее
Кад би се на напред показани начин одредила величина и слика саобраћаја за целу Србију, онда би се веома лако, брзо и тачно и потпуно правично одредила и потребна саобраћајна срества свакоме месту и на сваком путу. У немогућности одређивања свакоме путу потребна саобраћајна срества, могла би се сва срества процентуално поделити на све путеве те би сваки крај, према својој тонажи, добио одговарајућу количину. срестава, а не један пут да има задовољно а други никако, као што се до сада често дешавало. :
По повратку ми морамо са саобраћај-
ним срествима бити веома штедљиви ЗбОК- ===
оскудице. За то би нам овај графикон дао врло корисне податке, јер би сена једном саобраћајном путу употребила само неопходна саобраћајна срества. Један пример. Наши су трговци т. зв. гросисти, свлачили сву робу у Београд, па из Београда враћали натраг рецимо у Ваљево— Крагујевац и т. д. У постављеним претпоставкама, та би роба, без икакве потребе, два пута пролазила истим
" путем, што би било на штету потрошача а
највише саобраћаја. У прво време, кад ћемо становништво морати снабдевати што пре, овакав би рад био просто злоупотреба и ми ћемо се морати одучити од ове навике, а графикон би нам дао тачне подат«е: одакле се сва тонажа има одвајати и олакшати на тај начин главном путу. То мора бити исто онако, као што морамо пристати на карте за хлеб. |
Истина је, да би напред изложени начин одређивања величине саобраћаја био идеалан и врло тешко изводљив, али није, бар приближно, и немогућан; а, идеалу треба тежити. | Остављам позванима и млађим друговима да ово покушају и извести.
~
Срб.
РУДАРСТВО НОВЕ СРБИЈЕ“ Студија Ј. Драшкоци рудар. и топион. инжењера Бујно српско средњевековно рударство изумрло је у турском ропству. последње време турске управе, започет је мањи рад на хрому, антимону, арсену ит. д. али је и то уништено падањем цене на светским пијацама и несигурношћу створеном разним пљачкашким организацијама у земљи.“ _ Ми смо затекли рудишта бев живота и због непрекидног ратовања нисмо остварили рад.
. % Цод новом Србијом подразумевам територију добивену од Турске 1813. године,