Српски технички лист
| — 21 —
Ширина круне десног насипа је 6 м. са нагпбом бокова према каналу од |: 1 а према Дунаву од о Материјала треба ће приближно :
1. ломљеног камена : , 818.000
за насипе · · · · | + за попречне насипе пне пе 009) Свега м 889.080 | 2. Мешовитог материјала. за леви насип · · 0 + + + «+ • 61.719 за десни насип · . . . 189.516 за полречне насшпе + · + +. + + · ++ 42.089 Свега м“· · · · 218.824 3. Калдрма: 0,60 м. дебела · са . · 78.100 0,45, АП па о. 2.969 0,86, И сав а та ава па МЕНЕ Свега м>. · · • 95.500
Извршење регулације на целој дужини захгева следеће радове:
1. Разбијање стене под водом 176. 861 м=;
2. Разбијање стене на суву или у мртвој води 247. 316 м';
8. За грађење насипа потребно је 829. 415 м“. камена;
4. Мешовитог материјала за језгро насипа 880.651 м5; 5. За покалдрмисавање 209.786 мо. Предрачунске цене за поједине објекте следеће су: 1. да ПОР канала кроз спруд
Стенке У сез прта 106.784,46 Фор. 2. да ПИКА канала кров Ковле и Дојке · · • ЈИ ИВ ен 886.254,06 ,
8. За Баве канала и насипа Дојка. Излаз, Тахталија — Гребен · · 1,986.991,34 , 4. За грађење канала и насипа кров О ЛАА Јуте та · да грађење канала и насипа преко а Ђердапа. • • + + + += + • 8,115.898,09 , 6. За мање Падове УЗМУ појединих секција > с 2 о + 112.490:00. Свега. Фор. · 7,116.922,45 Ка овоме додаје се за израду пројекта и надзор при грађењу 4006 ++ 478 + + · 885.846 Форо Као и за пнтеркаларни интерес и непредвиђен. 1,527.081,43 Фор. Дакле у округлој суми сви радови кошта ће 9 милиона форината, или близо 22'/, милиона динара.
От.
898.559,59.,
БАРУТ БЕЗ ДИМА
Мало који дан прође, да пе чујемо по неку новост
сјејну будућност и т. д. а затим се одмах појављује , друга. врста барута, за који опет веле, да је својим 0с0бинама надмашио све пређашње. Ово бива тако често, да је и самим стручњацима тешко, да се оријентишу у гомили препарата, који су 4 веома малом броју приступачни. Отуда и долази уздржавање у оцени ових новина.
Ми ћемо с наше стране изнети нашим читаоцима. општу слику ових препарата, који су названи „барут бев дима, “
Од скора се почело скоро у свима европским државама радити озбиљно на усвајању вишеметних пушака, (репетирки), а данас већ видимо по неке државе и наоружане тим пушкама.
Увођењем „репетпрке“ појавила се уједно и потреба, да војник носи собом већу количину муниције. Ово је без сумње једна од најважнијих околности, које су допринеле, да се приступи смањивању калибра пушчане цеви, те да се војнику олакша ношење муниције. С'тим пак стоји у вези и промена баруга, јер је за чауру малога пречника нужно имати барут такве снаге, да се зрну не смањује даљина терања, а осим тога да му се осигура-и што разатнија путања.
Ово се даје постићи барутом бризантним, но такав барут има ту незгоду, што цев мора имати велику јачину, да би могла издржати напон брзо развијених гасова.
Према томе већина је сагласна у томе, да нови барут не сме бити много бризантан и да своју најјачу снагу мора развити на устима цеви — другим речима, тражи се што мањи притисак барутних гасова на цев, а што већа почетна брзина.
Групе ов рој) бесћавећев Јигпа] 275, 111.
пезРАЕ
о новом баруту без дима, који сви хвале, прорипчу му:
од Оскара Гутмана.'
Ови су услови у истој мери важни, како за пушчани, тако п за топовоки барут; јер и артиљерија са својим брзацима топовима подлежи од прилике истим околностима. Но даљи развој ватре ове врсте оружја тако је равличит, да се барутно питање код обојих мора друкчије решава,
Говорећи о данашњем баруту без дима ми подразумевамо овде пушчани барут.
Тражећи да се променом саставних делова и нарочитом израдом барута, као и изменом чауре, одговори горе поменутим условима, наишло се ускоро на нову тешкоћу.
Увођењем брзе ватре, показало се да дим постаје несносан, шта више и војници у стрељачком низу спре-
"чени су димом тако, да им је свако гаћање немогуће.
Мора се дакле тражити нарочити барут, који сагорева без дима. Но такав барут може постојати само у теорији, а не и у пракси. да то су га у Немачкој и назвали „барут са слабим димом“ (тапећасћуасћев Ршугт); те и ми говорећи о баруту без дима разумемо барут који се слабо дими.
Из досадањег, излази да барут без има ове особине:
1. Јаку снагу у малом простору,
. Малу специфичну тежину (да би фишек био лакшт), . Малу бризантност,
· Велику почетну брзину,
. Велику разантност (положеност) путање зрна,
· Слаб дим, а осим тога још и:
Да дим не шкоди организму,
· Да је барут постојан, и
9, Да је руковање њиме безопасно.
дима треба да
~
00 54 ср се и со