Српски технички лист

БРОЈ 8. и 4.

РЕГУЛАЦИЈА РЕКА

ОТРАНА. 57.

РЕГУЛАЦИЈА РЕКА ПО СИСТЕМУ ВОЛФОВОМ

"(са сликама на листовима У. и УП)

(Овршетак),

ДЕЈСТВО ПЛАТАНА. Случај |.

Попречна платна.

Први покушај за примену ових лебдећих грађевина, учињен је са платнима, која су постављена управно на правац регулационе Линије, пепод Динголфинга, (види Ситуацију сд. 1.)

Старије корекционе грађевине на Десној обали, свршавале су се на граници атара Динголфинга, а састајале су се из Једног реда шипова са пуњеним Фашинама на подножју, и осталим делом из простих Фашина

Усљед те грађевине са десне стране п спрудова, са леве стране, почео је Изар да се у десно шири,

Да би то одступање у десно на јефтин начин спречио, побио је Воде, у корпту речном, најпре у размаку по дужини од 10 до 10 т а за тим од 20 до 20 пл по два шипа, у попречном одстојању од Ат, па за тим пробе ради на сваки 2011 размака обесио попречна. платна, а, 0, с, 4. (види сл. 11)

Са, придоласком воде (од малог на средње стање) О ои на водомеру код Динголоиига, кретао сеп шљунак у реци, и одма се опазило дејство постављених платана. То дејство престављено је у попречним профплима, Ја ИЕ ОНИ (сл. 15) као и у сл, 2, тачкастим линијама у виду изохипса,

Из попречних профила види се да је река остављала, највише наноса иза платна, што је значило, да треба, платна постављати иза, корекционе линије. — Даље, из истих профила види се, да, се нанос не распростире до обаде већ да, између наноса, п обале остаје један дубљи олук.

Ово објашњава Вод тиме, што је отвор између краја старе грађевине и првог платна код а толико велики, да је вода била у стању образовати струју крај обале, усљед које се ни нанос није могао сталожити.

Посде овако успешног покушаја Вол је чинио даљи покушај.

Случај |, Паралелна платна,

У близини моста код Оберперинга, пзлокао је Изар тако јако леву обалу, да је са даљим рушењем те обале постала с једне стране опасност за мост и друма с друге стране за пролазак сплавова пспод моста,

Матица, испод моста ишла је тако, да је дрво бачено код првог стуба изилазило на површину на доњем крају трећег или чет Вртог стуба. (тога су сплавови јеДино могли ићи поред стуба на десној страни. (види сл. 6. и ситуецију сл, 7)

а би се од овог места одбила река на десну страну, побијено је, почев од обале са горње стране, 87 штипова у размаку од 4, а у конвекеном луку од 200 полупречника. (види сл. 8) Сваки је шип нумерисан. За тим су, 0 шипове Х 1 дол дпџ од У 16 до 87 постављена, платна. паралелно са регулационом линијом. Усљед јаког удара воде, побијен је, на От иза овог реда, други ред шипова и оба реда су пречагама, један с другим спојени,

Поља, између шипова У 916 остала су у прво време отворена, да се одма у почетку не би речни профил са свим сузио, већ да се остави води да сама себи про-

крчи пут у правцу дуж платна Љ 17 до 87; јер су ови шипови стајали са свим на. плитком месту, а главни ток реке ишао је између шипова, 21 п 17 (види сл. 8, 9, 10, 11) и уздужан профила између ки 1 В и С лево сл. 12. | Из уздужног профила у правцу регулационе линије ВИДИ се положај дна у доба намештања платна, као и дубина до које су шипови побијени. За тим виде сеп промене, које су наступиле усљед постављених платана, Да би се све промене лакше опажати могде, сваки је шип почев од врха (доњег краја), снабдевен метарском

· поделом ни на сваком је масном бојом обележена, дубина

Ана испод главе шипа. Сама паралелна платна и начин намештања, виде се из сл, 14 и 15.

Да би платно што боље дејствовало против спруда на десној страни, обешена. је дуж платна У 20 до 37 једна мотка 30 ст дебела, обмотана, Фашшнама, Усљед тога, одма се ток Воде поделио у два правца. Прп малој води, већи део одилазио је старим коритом између шипа % 1и20а Дуж платна ХМ 20 п 87 одилазило је једва, Толико воде да су сплавови могли пролазити. Пу, чим се стање воде попело за 20 До 50 ст над малом водом одма се опазило дејство долњих платана, јер се испред Њих образовао, у почетку узан, а за тим све шири олук, а иза њих остајаше нанос.

Пошто је прво дејство примећуно и за еплавове добијен безопасан пут дуж шипова М 20 до 87, обешена су платна п о шипове Љ 9 до У 16, а у исто доба радијално у виду траверзе с побијени су шипови и о.њих повешали платна

Дејство овако комбинованог распореда, повле кратког времена и при поменутом стању воде, види се из сл. 9. 10 и 11 у којима су профили 1, ди 8 изложени,

И овде је, као п код осталих грађевина примећено да је при растењу воде остављање наноса иза, грађевине Јаче. При опадању воде пак појачава се остављање наноса. иза грађевине, а испред не наступа скоро никаква, промена. Ово долази отуда, што је за веће стање воде, потребан и већи профил, док је за мање и постојећи профил довољан. — Кад се дакле корито испред грађевина толико пздуби да и већа, вода тим профилом пролазити може, онда ће и остављање наноса, иза грађевина бити при опадању воде јаче, докле се на послетку сав Део иза њих не испуни наносом, |

На овај прост, и сразмерно јефтин начин, одбијена, је река од њеног конкавног правца, а тиме је спречено даље ронење обале и уклоњена опасност од моста: друма, као и осигуран пролаз. сплавова испод моста.

Шта би коштадо и кодико би времена требало да се поменуте незгоде одклоне, са, утврђивањем обале или насипа у реци, може лако оценити сваки, који је имао прилике такве радове да врпт.

Како су код нас врло чести случајеви, да река уда-

__ Рањем о једну обалу, прети да одсече какав мост, друм

Нан и какво село, то има доста прилика, да се овај начин и код нас опроба, Случај ТА, Коса. платна, Напред је поменуто, да најбоље дејствују т. ј, одбијају реку у други правац, платна која су постатавфена косо, под оштрим угдом према току речном.