Српски технички лист

БРОЈ 5.

На прво питање одговорила је комисија, да однос између површине патоса и површине стакла, ни у ком случају не буде већи од пет.

На друго питање одговор гласи: најбоље је кад су прозори учионице окренути југо-истоку, а дозвољено је одступање с једне стране према северо-истоку, и с друге према југу. Потпун југ и запад треба, избегавати, с тога што се по подне јако осећа сунчана припека и што непогода са те стране често долазт.

Изузимајући сала за цртање, треба избегавати и светлост са севера, с тога што је утицај сунца веома слаб, а нарочито зими.

|. Школе у Италији.

Школовање основно почиње у петој годиин и траје 4 године.

Свака општина има бар по две школе, једну за мушку другу за женску децу.

Само мале општипе добијају дозволу да могу имати заједничку школу за мушку и за женску децу

Сав трошак око издржавања и подизања школа сноси општина.

Сваки округ има школског начелника, (ртоутеф боге веојаз! со) и школског инспектора, које влада поставља, ради вођења контроле над радом у школи,

Општине имају своје школске одборе, у које могу и женске изабране бити, а задатак им је да не посредно надзиравају рад у школи.

Програме за школе издаје министарство просвете, које врши и врховни надзор над свама школама,

Како у Италији има доста сиромашних општина, то ни школске зграде у многим местима нису нарочито за школу зидане, већ или под закуп узете приватне зграде или купљене. Већином су напуштени манастири преобраћени у школе.

У новије доба веће вароши троше знатне суме новаца на осповне школе, тако :

Неатол са, 450 000 становника троши годишње на школе 1 600 000 динара, или на једног становника 8,, див.

Милано са 265 000 становника троши 1250 000 динара или 4,7 дин, на становника.

Рим са 280 000 становника. троши 1 000 000 динара годишње или 4,5 дин, на становника, |

Турин са 215000 станов, троши 1500 000 дин, или 6,8 дин. на становника.

Ђенова, са, 165 000 стан, троши 1 000 000 или 5,6 дин, на становника,

У Риму саграђене су 1888 године две школе, једна, за 1400 ђака (сл. 89), а друга за 1700 ђака, Обе су коштаде 1200000 динара.

Главни ходници из којих се у учионице непосредно „улави широки су 8 пп.

Учионице су дугачке 8,00 т, широке 6,80 ш, високе б,о та. Светлост долази с леве стране кроз три прозора Зло висине и 1,80 1 ширине, које раставља само по један зидан стуб од 50 ст ширине.

Површина стакла на свакој учионици износи 15 та, Дакле којефицијенат осветдења за целу површину учнонице је 3,6. Поред учионица има соба за одело са једним вратима у ходник, а другим у учионицу. Из учионице сем тога, воде нарочита врата у ходник, Највећи број ђака у једној учионици је 50, дакле на сваког по 1,1 таг иди 6,6 103.

0 ЗГРАДАМА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ

1 СТРАНА 81.

У партеру прве школе, налази се башта за, децу, три учионице са тардеробама, једна трашезарија, соба за оставу и засебни клозет. Даље, једанајест учионица са гардеробама за мушку децу, соба за гимнастику, за цртање, за учитеља, за директора, за послужитеља и вужници,

У другом спрату, 14 учионица, са, гардеробама за женску децу, соба за гимнастику, за цртање, за рад, за учитеље, за директора, за слугу и нужници.

Осим тога-око школе је башта са иградиштем,

Зидање ових зграда је с тога скупо што се у Риму просечно са темељом иде до дубине од 12 т, а местимице и до 25 т.

Вештачка вентилација не постоји.

Грејање се врши пећима, које се из ходника Му партеру ложе.

У Падови пма 12 школских зграда са 8 000 ученика,

Године 1885 саграђена је једна зграда са 880 ђака, са површином од близу 1000 та: п трошком од 310 000 дин. дакле 310 д 1 11" или 17 динара 1 13.

Зграда је са три спрата (ел, 10 | а има 16 учионица, свака са 70 т" површине 9,6 т дужине и 7,3 т ширине), за 60 до 70 ученика, Дакле 1,27 102 н 6,35) 103 на једног ученика.

Учионице су само са леве стране осветљене, п површина прозора (стакла) износи ју; површине патоса, Парапети проворски су високи 1,, 1.

Одело се оставља у ходницима, који су дугачки 21 до 25 т, а широки по 41. Вешаљке за одело постављене су са обе стране ходника у размаку. од 80 до З0ст и свака је нумерисана. Патос је свугди од асфалта,

Сем учионица има у партеру при улазу, собе за умивање, чекаоница, вратарова соба, библиотека и соба за директора. У другом спрату сала од 188 та површине за певање и за свечаности, На трећем спрату су два, стана за послужитеља.

На крају сваког ходника, налази се по једна собица за послужитеља, из које има преглед на степенице, ходнике и нужнике.

Чим које дете пође у нужник, учитељ електричним звонцетом упозори послужитеља,

У Милану има 52 школске зграде са 400 учионица и 27500 ђака,

Године 1867 сазидана је једна школа са 38 учионица за 1700 ђака. Коштала је 1 милион динара,

Године 1872 сазидана је друга са 48 учионице за 2000 Ђака, Коштала је по милиона динара.

Даље има једна са 12 учионица која је коштала, 72000 динара и једна са 10 учионица коштала 46 000 динара, а доврпује се једна за 1500 ђака, са учионицама, 8, ш дужине и 6, ш ширине, по 50 ђака на сваку. Поред сваке учионице је гардероба.

У Турину пма 15 мушких и 15 женских основних школа, у 20 зграда.

Од новијих зграда је осиода Мољсенљауо за 800 ученика (ел. 11). Унутарњи распоред је као у миланским школама.

У Ђенови шта 27 основних школа са 250 учионица и 18.000 ђака. Од године 1849—1884 издала је општина на основне школе 12 милиона динара, а сада годишње троши на основну наставу по 1 милион динара,

Школе су смештене у старим кућама, прекројеним за шкоду,

Н. И. Стаменковић

(Овршиће се).