Српски технички лист

ОТРАНА 106

Тодине 1886, саграђен је великп конак (среска кућа) у Дервенту за 40 834 Форината. Даље, мањи конак у Бањалуци ва 39 818 Фор. иу Невесињу 32 600. Сем тога 10 шумарских кућипа, за укупно 9000 Форината.

За окружне судове п апсане утрошено је 251 500 Форината п то поглавито за кавнени завод у Зеници, са 20 разних зграда и апсана за 600 апсенека,

За царинарницу у Рачи утрошено је 8227 Фор.

Управа монопола дувана, за магацине и друге грађевине, у Љубушци, утрошила је 74800 Фор.

ма пљопрпвредне зграде, нарочито за увећавање депоа за ајгпре у Сарајеву и Мостару, утрошено је 58 812 Фор.

Даље, подшмнута је у Сарајеву учитељска школа за 50 шштомаца са сумом од 42000 Фор. У Добоју, као раскрсници млогих друмова, подигнута је једна гостионица са сумом од 20000 Фор. У Илиџи подигнути су станови и купатило за 12000 Фор

На жандарске касарне и стражаре утрошено је те године 68210 Фор.

Е „Сем тога одпочета и 1887 године довршена је у Сарајеву једна зграда пензионог Фонда, која има више дућана, једну кафану и преко 20 д'по удешених стапова

Ова је зграда подигнута поглавито 8бог оскудице и скупоће станова у Сарајеву. Кошта по предрачуну 167 000 Фор.

Године 1887 довршен је казнени завод у Зеници са 240 000 Фор, Даље, саграђен је један конак у Вишеграду и други у Костијници сваки по 34000 Фор. и конак у Градачцу за 31500 Фор.

у Сем тога подигнуте су две пољопривведне станице, један у Модрићу са 14 зграда за 58385 Фор. а друга у Гацком са 8 зграда, за 44000 Фор.

За тим јекаону Добоју, подигнута у Гацком једна гостионица за 29000 Фор. У Д. Тузли ин Бањалуци, саграђене су окружне апсане, прва за. 65 500, а друга за, 21000 Фор. п свака за 102 апсеника.

_ Управа монопола дувана за увећање Фабрика у Сарајеву п Мостару, утрошила је 26000 Фор, Једна Зећемаг већег тћие у Сарајеву, сатрађе на је за 48000 Фор.

У Д. Тувди 4 зграде пензионог Фонда, свака по 5500 Фор.

У Рељеву 8 зграде за учитеље 18 500 Фор.

Манастир Дужи понова подигнут са сумом од 20 000 Форината,

УТИЦАЈ ХРБАВИХ КОЧНИЦА НА ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

БРОЈ 6.

У округлој суми утрошено је године 1887 само за вове грађевине 1260 000 Фор.

Од приватних грађевина, помиње се Фабрика артије у Зеница са 8 зградеу суми од 88000 Фор; даље, Фабрика шишрптуса у Д. Тузли, са две зграде у суми од 25800 Фор. — Грађењем ових грађевина руководили су државни инжењери, пошто дотична лица нису била позната са грађевинским односима у Босни.

Сем тога саградила је босанска. управа о свом трошку у Сребршици једну Фабршку окера са 3 зграде, у суми 15 689 Фор.

„ Од 1879 до инклузиве 1887 године утрошено је свега на зидање нових грађевина 4645 600 Фор а на преправку и обдржавање старих зграда 591 182 Фор.

Већина (804) ових радова вршена је у режији,

Као помоћ школама и црквама издато је до 1887 год. 282 762 Форинте.

Кирија, плаћена за разне зграде, за свих 9 година, износп 619905 Форината.

Вредно би бпло на овом месту, сравњења ради изнети колихо се у нас и каквих грађевина подиже, као и колико се на то новаца троши, али нам и за то недостају потребни податци,

У нас среске и окружне канцеларије, а у новије доба и болнице п касарне, подижу срезови и окрузи самп и о свом трошку, држава једино што израђује пројект и и даје надзор над грађењем тих грађевина.

да подизање пак државних грађевина, за мостове, вештачке путове, разне оправке и доправке, као и регулисање река, има у буџету министарства грађевина, једна општа партија, која ове године износи 600 000 динара.

Кад се увме у обзир, да са том сумом не могу ни два моста преко Мораве да се саграде онда није чудо што немамо ни мостова, ни државних грађевина онаквих, какве бп могли и требали да имамо.

Ну прп свом том, кад би сеи у нас систематично приступило извршивању појединих грађевина, нема сумње да би се и са горњом сумом, у току од десет година, могло саградити пеколпко ваљаних грађевина. — Овако поменута сума троши се или на вечити крпеж пли се подижу такве грађевине које ни у ком случају не могу послужити намењеном циљу.

(ПродужитћЕ ОСЕ.) Н“. И. Отаменковић.

УТИЦАЈ ХРЂАВИХ КОЧНИЦА НА ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ.

При железничком саобраћају издају се сваке године |

огромне суме, на материјал за ложење локомотива, који се морао утрошити само усдед тога, што је непотребно увећан отпор трења воза, који се покреће.

Целокупни отпор воза у обичним приликама, састоји се из трења осовине у лежишту, трења између точка и шине и отпора ваздуха, тако да при сувом мирном времену, дакле особито кад нема ветра са стране, који отпор знатно увећава, он износи на правој хоризонталној линији просечно 0,005 целокупне тежине воза, У таквим приликама, претпостављајући да су и лежишта осовина добро и брижљиво подмазана, неће се моћи машиниста

тужити, да воз тешко иде и да он несразмерно много |

угља троши. Исвусан и пажљив машиниста, који поверену му локомотиву сматра у неку руку као светињу, прозривим

његовој локомотиви, он треба да и возу који иза његове машине следује, обрати пето тако своју пажњу и то више но што му је то службеним правилиме прописано.

Јер, као што то добро п за саобраћај способно стање локомотиве, о чем ће се савесни машиниста — као и ложач — пре вожње до најмање ситнице уверити, саобраћај воза знатно олакшава, нето тако у истој мери има стање воза врло великог — при лепом времену п под извесним околностима јединог — утицаја на лакоћу покретања,

Искусан машивиста увериће се пре почетка вожње да ли је воз дугачак пли кратак, да ли је пз празних или више мање натоварених кола састављен, да ли се у возу налазе кола особите конетрукције (н. пр. за дугачка дрва) да ли су кола правилно и добро једна са другим заквачена ит. Д.

Шрема томе што нађе, он ће одмах из почетка уде-

погледом налази сваки недостатак који се појавио на | сити све што му је потребно да прописану брзипу воза