Српски технички лист

БРОЈ 6.

достигне, пошто се нарочито осведочи, да су све кочнице отпуштене, и да папуче кочница стоје у правилном положају спрам бандажа точкова т,)ј. да их нигде не додирују.

И ако петина машиниста, не може да у овом случају самостално промене наређује, макар да би онеп погрешку поправиле. ипак ће он својом непрестаном пажљивошћу особито за последњи случај стављајући исти у дневно извешће воза врдо много допринети, да су кочнице у прописаном стању. Јер, ако се ово занемари :ш ако папуча кочнице додирује ма пз ког узрока бандаже точкова, онда се тиме ствара увећање отпора воза, које је под пзвесвим околностима врло знатно,

У нормалним приликама треба да је кочница од ручице ва окретање до папуче тако удешена, да кочна површина папуче, при отпуштеном стању кочнице горе и доле од опточне површтне бандажа има извесно одстоање. На жалост ово потребно и прописано одстојање налази се понајвише само код нових кола. У току времена, услед честе употребе, изабају се око п врат осовине кочнице, ава тим и металпа навртка вретена кочнице; ово пак проузрокује затезање папуче кочница са све већом снагом, што исто тако штетно мења њен првобитип положај спрам точка. На ово мењање утиче и попуштање колских Федера као и Федера папуче џ абање лежишта

„Укратко и ако се кочница са свим отпусти, у колико то

устава на вретену кочнице допушта, ипак папуча кочнипе додирује бандаже точкова, Ово се још увећава тиме ако кочничари услед своје небрежљивости кочницу са свим не попусте (одврну), Но : код аутоматских кочница дешавају се оваке неправилности, којих Олаговремено и потпуно отклањање лежи само у интересу раци-

МОРАВА И ВОДЕНИЦЕ НА ЊОЈ

СТРАНА 107.

оналне возне службе; јер смањити узроке трења значи угаљ штедити, дакле умањити трошкове.

Машинписта није у стању да напред поменуте недостатке примети; ово је на против једна од дужпости прегледача кола (Кеу1топавсћ]овзег) чији рад свакп путник извесно познаје пз ударања по точковима за време задржавања воза по већим станицама. Управо ови органи и јесу у служби вуче за то, да оваке п овима подобне недостатке изнађу п да се за отклоњење истих старају, и то било онп сами лично илл да оштећена кола отправе у радноницу. Навикнуто око лако нађе знаке да додир папуча кочница постоји, или да су писте дуже време бандаже додиривале, Дрвене папуче имаће у неколико знаке нагоретине (угљенисане) на месту где је додир; папуче пак од ливена гвожђа показиваће више или мање црвенкасту боју. На сваки начин је изналажење овог недостатка, — о коме се можемо врло просто осведочити кад се, огледа ради, кочница притегне и отпусти, а псто тако лако је и уклањање истог недостатка, нарочито ако се потребне мере за то благовремено учине. Стручњаци тврде, да готово половину кола трче са кочноцама, чије папуче више или мање точкове додирују, једна, околнос, која захтева да се то што скорије отклони. Јер не само да услед хрђавих кочница трошкови вуче без потребе расту, него се п маневрисање одуговлачи и отежава, што је особито од важности на међустаницима где је задржавање мешовитих илп теретних возова врло кратко. Ово се здо у многом може отклонити ако се учини да прегдедачи кола и возно особље односно кочничари већу пажњу обрате на неправилно стање кочница.

»Мазећ. Сопзтк“,

МОРАВА И ВОДЕНИЦЕ ПА ЊОЈ.

Читајући како је већ и „крива Дрина“ пловна, ми се и нехотице сетисмо наше лепе Мораве, на коју данас тешко ко и да мисли, а камо ли да што и ради за пловидбу по њој, ма да су пре 15 и 20 година о томе писали и говорили и надлежни и не надлежни.

Џа ни ми, овим не мислимо пзносити пројект како да се Морава учини пловном, веч смо намерни да скренемо пажњу на злоупотребљавање Мораве, услед чега се не само ништа не доприноси пловности Мораве, већ се све више и више кваре њене обале пи њено корито. — Ми мислимо на моравске воденице или тако зване „Моравке“,

Баш као да се навалице иде на то, да се покаже како се у нас доносе закони само да остану голо слово на хартији, видимо како од неколико година на овамо, дакле од како постоји закон о водама, све више и више расте број воденица на Моравп, тако да се гстово може рећи да сваки сељак из околине, којп поде срестава има, има п воденицу на Морави.

Моравке су сасвим сличне Дунавкама, једина је разлика у томе, што се Дунавке постављају увек удаљене од обале, а Моравке су уз саму обалу на брзацима.

Како су брзаци само у окукама, ближе конвексној обали, то Моравке, баш на најгорем месту, сужавају и иначе мали профил брзака, а тиме, с једне стране још више убрзавају воду, а с друге стране скрећу правац тока, тако да напада обалу с ниже воденице и нагло је руши и односи.

Но и то није све. Воденичари иду и даље, па загате Мораву до половине, те јој тиме још више сужавају профил и при већој води терају да себи нов пут крчи, а у исто доба отежавају п оно мало пловидбе сплавовима,

Време је мислимо, да се једном обрати пажња и на ове злоупотребе, ако ни з60' чега друго оног бар с тога што је Морава јавно добро, а не својина околних сељака.

Кад бп се ове злоупотребе са Моравкама уклониле, ми смо уверени да би се знатно увећала, пловидба Моравом бар сплавовима, а тиме би били један корак ближе и редовној пловидби Моравом.

Тт.м.