Српски технички лист

БРОЈ 7. - ЗАППСНИК ПРВОГ РЕДОВНОГ ГЛАВНОГ СКУПА

СТРАНА 111,

Да то важно питање пође правцем којим треба п да се ва тај начин избесне све оно што би саму ствар у шштање довело и осујетило. Пре 12 година је то питање покретано у скупштини, ша је цело уређење из неувиђавности меродавних кругова пропало. Вели да не треба. изилазити са нашом захтевима и потраживањима пре но што сами нешто урадимо Џре свега је нужно да пинжењери стеку. леп глас п веру у народу, па је он уверен да ће бољитак сам по себи доћи и награда ће не- | миновно следовати. Такав правац треба да има и лист удружења. па ће тиме пи удружење добити лепо име, У Француској је н. пр. довољно да је неко био пштомац. какве признате школе н. пр. да се назове апсјеп 6ј6уе | Фе 1 есоје Чез ролив ећ сћацасбев, па му је то довољна, | част и највећа титула, а то за то што су тамо пнжењери извојевали себи угдед и часно име у друштву. Држи да не треба одма у самом почетку да изађемо с тим шта | треба земља да нам да. Док се не ради онако како он мисли да треба радити, дотле нема напретка.

1. Ј. Стефановић изјављује да својим говором није циљао на то да вређа г. Стојановића, већ је кесмишљено употребио једну реч у брзинп говора, моли дакле да му се не замери. Мњења је пак да је сад баш сувремено претресати организацију, јер ми најбоље знамо недостатке па би то корисно послужило при предузетом новом устројству свију надлештава земаљских. Он не говорп о материјалној већ о моралној страни овог питања,

1. Љуба Николић. Кад су сви сталежи учинили До сада по што год за свој бољптак држим да сеп нами не може замерити, ако покренемо то питање те да изазовемо пажњу коју заслужујемо. Какав ће нам бити програм даљег рада, о томе можемо доцније говорити, Држим да је сада дошло време реорганизацији наше струке, а како то да се пзврши, чини ми се да смо ми сами најнадлежнији да кажемо.

1. К. „Јовановић. Говори о томе како је често бивадо да је неки ппжењер познат од својих другова као ваљан инжењер и поштен човек, па је резултат његова, рада ипак неповољан. Кривица дакле не може бити до њега, но долази са других страна. Осветљава, примерима из сопствене праксе и вели да често човек попустљивијег — слабијег — карактера, ако је при томе и рђавог стања — а већ да је ипаче злеудо награђен, то сви знамо — мора да поклизне п с правог пута крене.

Држи дакле, да је питање о преустројству и врло Важно и сувремено, те тражи да се приступи и претресању и решењу овог питања,

1. Отојановић, По новом уставу ово спада у делокруг окружних скупштина, оне решавају о раду инжењера. 1. К, Јовановић. У крајњем случају опет све зависи од начелника,

1. Љуба Николић, вели да, је пу наш устав ушла реорганизација наше струке, те већ с тога треба да се томе питању приступи.

Т. Стаменковић. Држи да не би требало да се упуштамо у детаљно претресање. Најбоље би било да се остави Одбору да он изради предлог, да га штампа и разашље колегама, па пошто добије одговоре и примедбе, онда да се приступ извршењу.

Председник. Држи да треба, прво у начелу дасе реши.

1. Отаменковић. Попова, предлаже и заступа мишљење да треба да се најпре у начелу реши, а не да се у детаљан претрес улази.

1. Антић, Слаже се са Стаменковићем. Држи да скуп треба да овласти одбор да поради на предлогу за.

побољшање инжењерске струке и да тај свој предлог

изнесе у дпсту, то бп добро дошло и влади која п сама, мисли да нешто ва бољитак инжењера уради.

1 Ивачковић вели да смо пи прошли пут запета, Довољно о томе говорили, па се чуди да пма неких који су противни томе да се поведе дискусија о побољшању пнжењерског положаја, Мисли да сада треба бар до неког начелног закључка доћи, па одбор овластити да, према том закључку спреми предлог.

Т.Ј. Смедереван. Из досадањег говора се види,

да треба ми сами међусобно да се споравумемо какав бо-

Љитак да нам се да, а не да очекујемо да то дође само по себи, од овог или оног. Такође треба радити на томе да инжењер буде у своме послу слободан п самосталан, а не да завпси од појединих који имају власт у рукама или су иначе од уплива. Вели, да је пнжењерски сталеж свакако један од најобразованијих свуда у свету па и у Србији и докле су у свету свуда и признати као такви, дотле су у Србији запостављени п лекарима и правницима па и свима осталим. Баш за то што су инжењери тако запостављени, има смисла да се о реорганизацији говори како би и сама влада знала у којим се границама крећу праведни захтеви наши. Кад сена тај начин постигне то да се инжењерп ослободе неприлика, онда тек онш могу да буду онакви, какве их г. Стојановић жеди да су. У толшко пре'треба да се обавестимо п дебатујемо о преустројству што је п садањега г. министра грађевина жеља да се п углед инжењера и њихово стање поправи.

1. К. Јовановић, жели да се дебатује, како би меродавни кругови имали путоказа при склапању пројекта за идућу народну скупштину; само се путем узајамног обавештавања може доћи до бољег пројекта и повољнијег решења овог питања.

Г. Стаменковић. Није ва то да се упуштамо у појединости као што траже предговорницп. Вели да још нема ничега одређеног у начелу. Боље је да према изЈавама појединих управни одбор сам изради један нацрт за реорганизацију

Г. Љ. Николић, тражи да се гласа о његовом предлогу: да л да се приступи реорганизацији или нер

Т. Стојановић. Тражи да се прво његов предлог стави на гласање.

Т. Антић. Ми сада немамо о чему нити знамо о чему да дебатујемо. Ми још не знамо ни наше законе које је прошла скупштина донела н. пр. закон о самоуправним властима још није ни потврђен. Све што можемо да учинимо то је да тражимо од владе да нам помогне, а одбору да оставимо да се о томе стара.

ТГ. Стојановић. Ако будемо тако родили пзгдедаће као да нам је главно да се материјално осигурамо, а ја налазим да нам је главније да једном докажемо да смо људи од струке, да поштеним и савесним радом покажемо да заслужујемо више призрења, па ће и народи држава морати о томе да води рачуна. Жао ми је али морам да поменем једно: „ни једна лицитација не може да прође а да се не деси ово пли оно“. Само ваља пмати издржљивости. Побољшање положаја тражити одма у почетку није целисходно, Пут који ја предлажем спорији је али сигурнији,

1. Ј Стефановић, Народна пословица вели: „Мати се не сећа детета, док се не заплаче,“ па тако је и са нама. Ако ми сами не покажемо шта нас боли, нико се неће сетити да нас пита и лека нам да. Ми у принципу треба да решимо прво: да се инжењер ослободи полиције и друго: да се питање о авансману регулише те да не зависи од околности које не треба да су у томе меродавне, Ваља испитати шта је боље да ли овако

16%