Српски технички лист

ОТРАНА 112.

како је сада или периодичне повишице као код професора и телеграфиста. И једно и друго има добрих и рђавих страна, с тога не би било згорега да се о томе посаветујемо.

Што се тиче лицитација о којима помену г. Отојановић, и ту би згодно могла да се примени опет једна пословица : „на курјака вика а лисице месо једу“,

Г. Ј. Смедеревац тражи да се гласа.

Т. Паја Денић држи да је најкоректнији предлог Стаменковићев,

Подтредседник ставља на гласање прво предлог г. Стојановића: да ли да се питање о реорганизацији одложи, ко је за тај предлог нека устане, ко је против нека седи. — Огромна већина седи.

Т. К. Јовановић. Прва би тачка била: да ди да инжењери окружни зависе од полиције и ако, онда у колико и како

Г. Љ. Николић држи да би се б томе требало посаветовати и са правпицима, па за то да одбор у споразуму са овима пзради нацрт, па да га пошаље сатма, инжењерима, који би дали своје примедбе. Тако би се Дошло до доброг уређења струке.

Подпредседник. Препоручује г. Стаменковићу да формулише свој предлог, т, ј. да ли да се израда нацрта повери одбору или да сада сам скуп у главноме тај нацрт изради.

Г. Денић, држи да је боље да се израда нацрта о преустројству повери одбору, а мњења појединих чланова удружења да се приме к знању,

Подпредседник предлаже да, одбор пзради нацрт у извесном року, да га отштампа у органу удружења, а појединим члановима удружења да се остави извесан рок, како би своја мњења, исправке п допуне могли племено одбору доставити, те да се на тај начин добије свестрано разрађен сталан пројект за реорганизацију. да тим бп се имао сазвати ванредан скуп да дефинитивно одлучи да ли усваја тако израђени пројекат као израз инжењерског удружења.

1. Антић пита, какав треба да буде то пројекат 2

Подпредседник објашњава да би то имало да се сматра као мишљење најкомпетентнијег тела о устројству инжењерске струке, управо вао жеља свију инжењера да се тако изврши реорганизација.

к 1. Сава Браљинан, Не би то биде просте жеље, вего један едаборат на коме би министар грађевина имао да базира свој рад око преустројства.

Подпредседник ставља на гласање: ко је за то, да одбор изради нацрт о преустројству грађевинске струке нека седи, ко је против нека устане, Велика већина, седи,

Подтредседник пошто је мали број одборника, мисли Да би добро било додати још неколико београдских инжењера, те ставља на гласање и већина, се одлучује за, то да стални одбор сам изради нацрт.

1. Стаменковић је противан томе да се сазива, ванредни скуп за усвајање нацрта.

Г. Стојановић држи да је најбоље да прво двојица — тројица заседну и израде нацрт, па тако израђен донесу целом одбору те да га и он полагано претресе и пречисти, за тим да скуп београдских инжењера, наново узме у претрес, па тек онда да се отштампа у ортану или да се аутографише и равашље осталима, да проуче, — Ово мишљење г, Стојановића, се усваја,

Г. К. Јовановић, Враћа се на своје пређашње говоре и тражи да се при изради нацрта обрати пажња

ЗАПИСНИК ПРВОГ РЕДОВНОГ ГЛАВНОГ ОКУПА

БРОЈ 7.

нарочито на то, да се пнжењери учине независним од полиције и да се материјално стање унапреди.

Г. Антић, Примећује да по новом закону среске инжењере не поставља министар.

Подпредседник пита пма ли још ко год што да примети 2

Г. К Јовановић. Кад окружни инжењери раде на терену, није право да имају само 8 динара. То питање треба регулисати у закону о трошковима, управних власти.

Г. Ј. Отефановић. Мисли да, министарство треба да буде продужна школа за образовање млађих инжењера. Ту долазе најразноврснији технички проблеми п према томе има прпдика да се образовање свестрано изврши. — Школа даје доста теоријског знања а централни биро треба да даде прилике да се ово знање и научи примењивати. Требало би да инжењери најпре у министарству дођу као помоћници искусним старијим инжењерима који ће им саопштити своје практичке погледе. Даље треба сваки да прође и кроз административво и рачуноводно одедење како би се једном научилн да склапамо предрачуне и услове тако да се не могу повртати по свачијој вољи.

Најзад треба дати инжењеру прилике да п сам извршује оне пројекте које је пзрадио а не да се остави да по неки пројектује по стотину мостова а ни један пројект свој ни не види извршен,

Г. Ј. Смедеревац. Надзор над повећим грађевинама. треба да буде трајан,

Подпредседник. Допуњује говор г, Стефановића тиме што вели да пројектанти треба сами и детаље да израђују вршећи надзор.

Г. Ј Огтвфановић. Требало би по томе равмислити да ди би боље било да се заведу пределске инспекције (децентрализација: или да остане овако као што је сада, да све непосредно од министарства зависи (централивација). [. Антић, вели да је он раније имао прилике да ради на томе. Те инспекције постоје у другим земљама, Њихова је добра страна, што радови инжењера подлеже јакој контроли, а при садањем устројству незгодно је још и то што држава много троши на изашиљање комисија, Наводи примере за то. Инспекција би требало да буде онолико колико и дивизијоних команада и то би по његовом тадањем рачуну коштало дко 9000 дин јеФтиније, Налави дл је боље установити инспекције.

Подпредседник држи да, је ствар довољно испрпена.

Г. Ивачковић, допуњује говор г, Антића и вели да, би се тиме рад упростио.

Подпредседник. На. дневном је реду шеста тачка о екскурзији у Крагујевцу.

Т. Ј. Стефановић вели да би боље било да, се остави за до године. Могло би се тако урадити да се скуп До године држи у Крагујевцу, па би се том приликом могао разгледати арсенал и удесити издет до Крушевца, да се разгледају нове барутане, Ове би годпне било боље да се оде до Шапца где је занатлиска изложба, а одатле би могли отићи на Дрину због радова који су тамо у извршењу. Међу тим и ово је незгодно јер лађе Дрином не плове због мале воде. Ко би од колега хтео у Шабац, Одбор је добио карте за спуштену цену,

Подпредседник. Пита, хоће ли збор да се до године држи главни скун у Крагујевцу или где на друтом месту |Неки вичу „у Нишу“ а други „у Крагујевцу“).

Г. Ј. Смедеревац налази да, је боље држати до године скуп у Нишу јер је у близини сићевска, клисура,