Српски технички лист

СТРАНА 116.

ТРОШЕЊЕ ШИНА БРОЈ 7,

или већег трошења, и тиме условљеног дужег пли краћег трајања шине; да ове узроке у колико је то до данас познато бројно одреди и најзад све нађено практички да примени, —

Од оног тренутка. кад се у колосек уметута шина

саобраћају преко ње предазећих возока преда, она треба, |

да противстане читавом низу сила, које теже да је деФормишу. Што је рационалнија конструкција профила у по-

гледу на висину, конвексност главе, дебљину ребра и |

др., што је бољи за њу употребљени материјал, што је пажљивија Фабрикација, тим ће дуже и боље шина противстати деформишућим силама, тим ће се мање трошити, тим ће дуже трајити. Силе које пропзводе трошење шине то су више пили мање оптерећени точкови односно осовине вагона и локомотива. Њино се дејство

најјаче појављује на горњој површини главе а у мањој |

мери на унутарњој вертикалној њеној страви. Величина овог дејства варпра јако, зависи од облика, материјала п веће или мање излизаност-точковог венца. Највећи број спољних сила дејствује на горњу конвексну површину главе, ту се дакле сво дејство најјасније опажа, на том је месту трошење највеће. Трошење се управо састоји поглавито у смањењу висине профила, шине, а само делимично у деформацији целе главе. Пређе, кад металургија још није знала да производи веће количине доброг хомогеног материјала, гра-

ђене су шине од више појединих делова — ламела — |

којп су заједно сачињавали т. зв, пакет из којег се ва- |

љањем добијала шина. Овакав начин израде имао је много махна, дејство деФормишућих сила бнло је много Јаче, трошење шине много брже и веће а трајање много краће.

Посмотри ли се дејство возова на овакову шину изближе, овда се опажа да је она изложена пстежућим и компромишућим силама и дејством њиним она трпи промену у кохезији њене масе. Кад је овака шина дуже у саобраћају, она онда губи прво конвексност горње површине главе, ова се спљошти, јер поједини делићи бивају котрљајућим кретањем точкова потиснути у страну, ади ту утиче и трење коничног точково' венца (бандажа) на горњој површини главе, Мирујући притисак точка локомотиве износи просечно 6,50 до ,0 тонп, теретних кола 4,0 т., путничких кола 2,60 т. Ови се притисци ири котрљајућем кретању увећавају или смањују за 80 до 40% а из овог смањивања или увећавања, које бива напрасно, следују неки моменти, који би се могли с неким правом назвати „ударајући“ а по дејству могли би се сравнити са дејством тешких чекића. Они јако упливишу на текстуру шининог материјала, могу чак и сасвим да је измене а са променом том тесно је скопчано и трајање шине.

Но поменути моменти имају још и друго дејство; услед слабљења кохезџје и притиска, који потискује поједине делиће у страну постају у шини подужне пукотине (ГАлеззраЊипсеп), поједине ламеле одвајају се, јер слабљење кохезије потпомаже одвајање на, свима местима где је процес спајања (5ећуејзцпо) био непотпун.

Ова кратка приметба о начину дејствовања кола на шину нек буде за сад довољна, јер ће се доцније показати. да није довољно, па ни најважније, знање деј-

ства једног точка на шину па да се одреди трошење, |

већ је нужно још и познавање читавог низа других чињеница, а збир њин, сумарно њихно дејство биће тек меродавно за трошење.

Као најглавније од тих чињеница наводе се ове:

1, Теренске прилике дотичне пруге, која се лосматра. 2. Конструкција горњег строја,

Каквоћа шининог материјала.

Већа пли мања чврстоћа шининих подлота, Величина саобраћаја на дотичној прузи, Тежина употребљених локомотива. Конструкција, тежпна п терећење вагона. Владајуће климатске прилике.

Већа пли мања пажња при одржавању горњег

:2 00 ка <> 67 4 с во

строја.

Из саме природе ових чињеница трошења лако се: увиђа, да. је готово немогуће наћп две железничке пруге, које би по свима наведеним тачкама показивале идентичне околности, па зато мора п трошење п трајање шине на разним пругама да буде разно.

Немогуће је дакле изнаћи опште коефицијенте трошење шина, свака железничка мрежа мора их сама за се из па њој постојећих околности извести, и тек са њима снабдевена може закључивати на будућност.

При овој одредби мора се — строго узев — обратити пажња и на профил шине п њену тежину, јер је практички доказано, да се врло лаке шине несразмерно брзо троше, но како свака мрежа употребљује на свима њеним огранцима шине истог профила и једнаке тежине, то се ова два фактора и не увпмају у рачун

Међу свима горе побројаним узроцима који на тра= јање п трошење шине утичу, нарочито су знатног дејства они под 8 пи 5 наведени, т. ј. квалитет шининог материјала и величина саобраћаја поглавито условљавају трошење, свима другим узроцима треба прштиесати само сразмерну незнатну, секундерну важност.

Да би се дејство побројаних Фактора што јасније показало, нужно је претходио посматрање свију матери јала, од којих су Фабриковане шине од постанка желевнице па до најновијег времена.

Прве железнице пмале су шине од ливеног гоожђа. Но врло брзо увидело се да овај материјал у опште а нарочито при већим брзинама вожње не даје довољну сигурност, Зато се већ од 1820 године почев свуд употребљавало пскључиво само ковано гвожђе, Но како постоје разне врсте кованог гвожђа то се израђивале и разне врсте шина, које су добивени истом методом фабрикадије све показивале једну п исту махну.

Једини тада познати метод Фабрпкације састајао се у томе, да се довољан број ламела — шипака — кованог гвожђа спојп у једну целину, један пакет, па да се жарењем и ваљањем жареног пакета добије шина. Овде је најтеже било спојити међу собом поједине дамеле; из разних практичких разлога било је то тешко постићи и при једноликом материјалу а бивало је врло често несигурно при спајању ламела разноликог материјала. Е

Како се торња површина, главе шине пајвише троши, јер ту непосредно дејствује притисак и трење прелазећих точкова, и како се овај притисак непрестано увећавао услед све живљег саобраћаја на свима пругама, тим условљеног увећања тежине вехикала и употребе тврђег материјала за бандаже точкова, то се почело 08биљно промишљати како да се то трошење смањи тиме што би се глава шине саградила од тврђег, постојанијег материјала, који би шину штитио од сувише ведиког трошења и дурашност њену увећао.

У почетку кад се ова замисао почела извршивати, израђиване су шине на којима је била глава, пили само један део нен, од бољег а остали делови од слабијег