Српски технички лист

СТРАНА 142.

Пауоз-СОћјамеппа и да је постављен бпо принцип: да се соладности и што већој продуктивности даје превага над свима другим околностима.

Прорачуњен и стварни саобраћај.

У следећој таблици изложено је сравнење између података о саобраћају, добивених прорачуном о рентабилптету, и између података месечног саобраћајног буџета.

Ваља имали у виду, да је саобраћај тек пре 8 месеца отпочео, дакле да је засада још непознат годишњи резултат, и да су 9 месеца Октобер, Новембер п Децембар од лошијих месеца по саобраћај.

илити виа

| ПРИХОДИ ПРОРАЧУЊЕНИ ПО РАНИЈЕМ САОБРАЋАЈУ || поштанским п ПРИВАТНИМ КОЛИ- | МА, Т. 1889 – 85. | НА ДРУМУ Палпа- | рто МЕСЕЦ И КИЛОМЕТАР. апатв-Пауов А | 10 ТАКСАМА КОН- |

ПРИХОДИ ПОСТИГНУТИ САОБРАЋАЈЕМ

Гапдауца! -К1овбегв.

цесиЈоним. Ни по Ма а рто меовц и Ка, | Окт. 1889. | Нов. 1889. | Дец. 1889. ДИНАРА || ДИНАРА ДИНАРА ДИНАРА || 9—81. овт. | Приход 900 | 888 898 | 1—81. окт, Расход | ___— - 576 уе а ел Вишак — 507. 491.

Мало пробитачнији резултат Октомбра, тумачи се таме, што је на почетној штацији Ландкварт, лежала нагомилана роба, чекајући почетак саобраћаја, рачунајући на обетовану снижу тарифу.

Поред горње таблице, у којој су изложени приходи и расходи у вредности новаца, излажемо још п таблицу сравнења постигнутих тонских километара (Топлепк отаефет) робе, са постигнутим путничким километрима, (РегзолепКПотећег),

РАНИЈИ САОБРАЋАЈ | САОБРАЋАЈЕМ Гапдаџалт-КЛозћегв

| ПРОРАЧУЊЕН ИЗ ОА|| ОБРАЋАЈА, ПОШТА Н-

СКОГ И ПРИВАТНИМ кодиМА. г, 1282—85,

ПОСТИГНУТ ПРОМЕТ МЕСЕЧНО У ОРАВЊЕЊУ ДУЖИНА У кИлОМЕТРИМА ПРОРАЧУЊЕН 34

ОЗНАЧЕЊЕ

ОКАЛЕТОКА ЖЕЛЕЗНИЦА

Из овога се види да се промет путника удвос-

тручио а промет робе за 50%, увећао.

Околности које нам показују, да се нису могли постићи већи новчани приходи поред тога, што су транспортне масе биле знатно веће но што је то претпоставио рачун рентабилитета, тумаче се тиме, што су већу самом почетку примењене делимично сниже таксе од оних које су за саобраћај концеспоноване биле,

Резултат саобраћаја показује, да је тиме погођен прави пут, и вероватно је да ће се временом, за продазну робу моћи чинити још и даље редукције.

| БРОЈ 8.

Већ сада иде велики део робе пругом Гапддпа Пауо; и одавде даље преко Фанелске клисуре (ЕЊејаразв) која је прешла од Ошта преко Албулске пи ЈуЛијерске клисуре (АЊша- Јићеграз5). — Постигнутим уговором са знатнијим рабаџијама (Кићгуегкеђези лег), већ и сада ј> обрт на првоме путу јевтинији но на другом,

Следство је тога, да се већ извесан број знатнијих индустријалаца обвезао своју робу п своје продукте доносити и испраћати пругом Гапддпа:|-Рауов.

ДРУГА СЕБЦИЈА СВАЛЕТСОВВ УВЕЛЕЗНИЦЕ.

Давос-Самаден (Пауоз Затадеп).

Из разних узрока било је потребно да се почетком 1889 изиђе на јавност са целим пројектом Окалетске железнице, По налогу г. УУ. Ј. Нојзђоег-а, израдио је г Вецел планове п тражњу за концесију за желевницу Рауов батадећ.

25. Јануара 1889. предата су дотична акта швајцарском савезном већу, а 27. Јуна 1889. би од истога одобрена концесија и то са истим таксама као што је била, одобрена, за пругу Гапдапа-Пауов,

У концесији захтевало се, да пруга мора да буде у саобраћају пи у зимње доба, и да иста мора да замени досадању пошту.

Пројектован део пруге има дужину 46,350 Ко, а предрачун за ту пругу износи 187, милиона динара.

Тунел на тој прузи, који је у одобреном пројекту био означен са дужинкм од 8,1 Кт, извршиће се услед

промењеног развијања доводне рампе са 7,5 Кпз,

Обадве доводне рампе (у Зете пли РОззвећтавћај-у п у У шваппавћа ), са 459 максималног успона, осигураће се галеријама противу снега, вејавице и лавина.

Чим је овај пројекат изашао на јавност, посумњало се у извеспим стручним круговима, у могућност правилног саобраћаја за време,зиме на адхезионој прузи, која лежи 1500 та над морем, и стога је изведен 34акључак да на набавку потребног капитала за грађење није могуће ни помислити. Та околност била је за г. Вецела, при састављању предлога за концесију, пред„мет веома осетљиве природе.

Он је био принуђен да обрати нарочито велику пажњу на климатиске околности — ладноћу, ветар и снег,

Већ и у низинама могу те климатиске околности произвести такво стање, које, кад би се вамислило пренешено у планинске пределе изазивље страх п да се помисли на зимњи саобраћај једне адхезионе железнице која лежи на великој висини.

У Америци грађене су већ пре неколико деценија железнице преко високих планинских ланаца. Саобраћај на тим железницама осигуран је био на прост начин тиме, што су она места те пруге, која леже на високим ненасељеним пределима, покривена била са дрвеним галеријама, које су чувале пругу од непогоде.

Пошто је г. Вецел стекао уверење да би такове галерије подесне биле и за осигурање рампи (Ваћиташреп) које леже у Давосу и Енгадину 1500—2 0000 та над морем, ступио је у везу са техничким управницима Пасифик железнице у Америци, и предусретљивошћу њиховом добавио све потребне податке о дрвеним галеријама те железнице.

Карактеристични профили тих американских галерија изложени су у сл. 51—59. (види идућу свеску),

ПроФилди, 1, 2 и 3 надазе се па прузи Зћаду Вшл (1269 ша пад морем) — Зшаињ (2 140 над морем) Ттпскее (1775 ш над морем), која пролави Оијеру Неваду.

диви