Српски технички лист

Број 9.

СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕОМЕТРОМ

СТРАНА 155.

Ту операцију требало би дакле са рачунским пружни- | ком тако извршити, да почетак скале за у, ут де, који се налазе десно од основне црте 9 за једну јединицу удаљен, удесимо на 100 губу вредност ( и да код одговарајуће зенитне дистанције на пружнику очитамо вредност (7 + т).

Ну овако постројен рачунски пружник био би сувише дугачак, што пак није никако нп нужно, пошто се у пракси и онако углови испод 45" ретко појављују, и пошто мерење у тим случајевима у опште нема поузданих вредности, што ће се доцније показати,

Напред је поменуто, да је рачупски пружпик тако удешен, да се почетак скале 9" « п основна црта 9 скале за '/, 4: 20 поклапају, дакле су почетци обеју скала померене за једну јединицу. Питање је онда, шта значи управо број, који ћемо 2 назвати, и који смо на пружнику очитади, ако операцију извршимо са осповном цртом 9 место са почетком скале '/, гт За,

На тај начин извршен логаритамски рачун, није ништа друго, но:

(од 2 == [00 100 1 — Под '/, % де — 100 10 и та = 10002 -љ 5. -де Х 10 пошто је пак: 100 ! '/, зт да = ћ + т то ће бити = (ћ + т) 10

И (, +– т) = –

т.ј. број 4, који очитамо на пружнику, јесте 10-губа вредност висине (+ + т) коју тражпмо. Да би пак саму висину добили, нужно је само, да добивени резултат са 10 поделимо.

Да не би пак моради то делење вршити, уписани су код неких рачунских пружника на горњој страни бројеви, са. 10 већ подељени,

Нека је н. пр. са даљиномером, чија је стална С =

100, очитан на летви отсек ( = 1,90 то и зенитна дистанција « == 75%, то је 100: = 120. Ако наместимо основну црту 9 на тај број пружника, то ћемо читати код 05" на горњој страни пружника висину (/ -|- т) == 80 тла,

Као са основном цртом 9, даје се исто тако и са основном цртом 8 поступити, али ћемо при томе добити 100 губу вредност од (% -- т).

Џри мало час описаном помернику могућно је, са једним удешеним положајем, оба броја очитати, како онај за рачунање даљине, тако и онај за рачунања висине, што је за практичне радове од велике користи.

Кад су вредности за ( велике, то се често дешава да одговарајућа црта поделе за угао « померника долави ван поделе пружника, У том случају намести се основна црта 9 на 10 губу вредност летвиног отсека ф, чита се као и пређе и тада добијамо (% -- т) непосредно, без да резултат морамо са 10 поделити.

Да је тај поступак тачан, види се из постављања једначине, за логаритамски рачун, који је при томе извршен, (од 2, == [од 10! + бод 7 у де -- [од 10. и == 100! “, зв де = ">" + т Исто се тако може десити, да се ва мале бројне

вредности # и углова, којих је зенитна даљина скоро 90%, одговарајућа црта скале за '/, 522 2а налази ван

поделе пружника. У том случају се узима у рачун основна црта 8 место основне црте 9. |

По себи се разуме, да је тако добивени резултат 100 пута већи од праве вредности, с тога се мора делити са 100, место са 10.

У оба мало час описана, случаја није довољно само једно удешавање померника, да би добили како даљину, тако и висину, већ се мора даљина и виспна свака, засебно, двогубим намештањем померника одредити.

Сем тога. се примећава, да се на помернику не налази скала за углове, који од прилике само за 10' од 909 отступају. Да би пак и за те углове могли вредности за висине очитати, помножимо угао са 10, то јест читајмо резултат код 10 губог угла, Овај резултат треба најзад још са 10 или са 100 поделити, и то према томе, да ли смо при извршењу те операције употребили основну црту 9 или 8.

Тачност тог поступка оснива се на правилу, по ком се за мале углове, као и за углове, који врло мало од 90% отетупају, могу синуси узети, као угловима сразмернн.

На инструменту очитана зенитна даљина биће често већа од 90%, те настаје питање, како се у том случају одређује даљина и висина, пошто се на рачунском пружнику не налазе углови већи од 90",

Како у том случају ваља поступати, види се из следећег:

Кад је е« :> 90%, и ако узмемо да је в + ф = 180 то ће бити 52: 2 == 5 (180 — ф) или 5 а = 5 ф дакле и 5: с = %1> ф т, ј. за зенитне даљине, које су веће од 90" можемо при рачунању даљине, место очитаног угла е« узети допуњујући (суплементни) угао ф, и са тим углом операцију при одредби даљине извршити,

Исто важи и за одређење висине помоћу скале књ зт 2е.

Ако је « :- 90%, то нека је опет « – ф = 180" те ће тада бити и вп де == "|, 5:12 (180 — ф) = |, 9 (860 — 2 ф) дакле '/, 5 де == — '/, зљ 2 ф

т. ј, рачун се изврши са углом, који допуњује 1809; али треба имати у виду, да добивени резултат има одречну вредност.

Ако радимо са инструментом, код кога је вертикални круг тако подељен, да се при хоризонатној визури не чита 909 већ 0", то је питање, да ли се са описаним рачунским пружником може и у том случају извршити операција за даљину и висину,

Обрасци за рачунање даљине и висине за такав инструменат гласе:

р = 100 ; со ф и

(ћ + ту) == 100 1 '/, 52: 2 ф пошто је ф = 90 – « то ће бити к сог ф = сов (90 — е) == =: а и 605" ф. == 91 с

исто је тако дф = 2.90 — 2е и з:: дф == 5 (180 — 2е) == 5 + та

22"