Српски технички лист

ОТРАНА 156.

т, ј. ако радимо са таким пнструментом, на коме се читају углови позитивни и негативни (за висине п дубине) то се мпак може употребити рачунски пружник, који је конструпсан за зенитне дистанције, само треба место очитавог угла узети у рачун допуњујући угао ка 90,

Многи рачунски пружници удешени су тако, да се за висинске углове могу непосредно употребити, т, ј. оно је само промењено описивање бројева, а подела остаје писта. Оно управо стоји свуда како на горњој, тако и на доњој подели место угла «, допуњујући угао ф, н, пр. где се пређе број 60% налазио, сада стоји 80%; а место 5: «, стоји со5" «.

При досадањим посматрањима увек се претпостављало, да је стална инструмента О = 100.

Ако то пак пије случај, то се рачун може ипак помоћу рачунског пружника за буди коју вреднос ( лако извршити.

Једначина за даљину гласи;

р = (1 ап се 0 100 ! пп с или р = па +

то логаритамски изражено гласи: (од 1) == [од 100 1 — 1од зт“ а + 1оџ О — [00 100,

као што видимо, ова је једначина од оне прве, где је (0 == 100 узето, само у толико различна, што је овде још и количина (00 ( — од 100 додата. Ово сабирање можемо рачунским пружником извршити и то на овај начин :

Ако од основних црта 9 п 8 померника пренесемо ту количину, која је за известан инструменат сталан број, то се сада могу тим начином добивене црте за сталну (С исто тако употребити, као пређе основне црте 9 и 8 за сталну = 100.

Ако је н, пр. стална неког инструмента О = 175 то се основна црта 9 намести на онај (00 који одговара броју 175, за тим се померник код [00 100 маркира једном цртом, и тада ће та нова црта бити основна црта, за сталну 175,

Исто се тако и од основне црте 8 једна така белега означи,

Тим постулком нисмо ништа друго урадили, до што смо логаритамски рачун (00 ( -— (оу 100 један пут за свагда извршили.

По себи се разуме, да ће се у оном случају, кад је О мање од 100, нова црта налазити не на. левој, већ на десној страни старе основне црте.

Из досадањег видимо, да се како висине тако и даљине сасвим лако дају одредити; али употреба рачунског пружника у пракси захтева извежбаност и разумевање логаритамског рачуна.

Тачност мерења даљине и висине,

Да би сазнали уплив неизбежних погрешака при читању лдетве и зенитне дистанције, на даљину коју одређујемо, треба само да диферепцирамо једначину за даљине. Поштб ће пак, како одсек на летви /, тако и угао се, са извесном грешком у читању скопчани бити, то треба поменуту једначину диференцирати како по !/ тако пи по в.

Како је р = (1 12 а то ће бити: ар = 0 за «а Ф + (1 зт де де

ОНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕСМЕТРОМ, БРОЈ ',

Узимамо, да је грешка у читању отсека летвиног « = 0,001 ш, а грешка у читању угла де == ате 0% — 17 — 0о'= 0,00029, то се по извршеном супститујисању тих вредности у горњу једначину може одредити грешка у даљини за разне зенитне дистанције и разне отсеке летвине,

Примера ради нека је:

6 =- 200

(== 100. 10

«и == (,00029

4 == 0,001 та

а == 90% — о' —9' то ће бити;

41 = б0,го

Т.Ј. при хорпзонатној визури износи ће грешка у даљини (о ој рељи----–_ : 1000 Узмимо пређашњи случај, али да зенитна даљина

не износи 90" већ 45%, то ће бити грешка у даљини: (1) == 0,158, :

Као што се из горњега види, грешка. у даљини за разне зенитне дистанције остаје прилично једнака, предпостављајући да летва стоји вертикално. Грешка при читању летве, т. ј. 4!, коју смо узели = 0,001 1, може знатно већа да буде, и то поглавито онда, кад летва не стоји вертикално и ако се за време читања ниха.

Осем тога, што летва треба да буде тачноин подједнако подељена, мора се летва по могућетву вертикално држати.

(0 тога се на задњој страни летве находи висак, помоћу којег се летва у вертикалном правцу одржава

То важи нарочито за читања при мерењу полигдналних тачака.

Да би показали како упливише косо намештање летне, на мерење даљине, навешћемо образац, који је за грешку даљина изведен, а у ком нису узети у обзир оне грешке посматрања, које се не дају избећи.

Тај образац гласи;

| ! 521. 0 377 вз (о + 6)

При томе је:

б, читање на косој летви,

( читање на вертикалној летви,

« зенитна даљина,

8 угао, под којим је летва нагнута према вертикади.

Помоћу тог обрасца израчунате су грешке у даљини за разна зенитна отстојања, и то под предпоставком, да је угао В == 1" (што је од прилике граница, до које се летво вертикално држати може),

При рачунању по горњем обрасцу добијамо:

За сре ОИ 0 о , а == 80... ар === | ва ПО а пр ве бр А ата ни А

а: он 500 ка Ми ут пр

Зи ни виа Лове ит до втаљане а. До“ , о лао о _ гл. _

и“

| |