Српски технички лист
БРОЈ 9.
ПРИЛОЗИ ЗА ОРПСКУ ТЕХНИЧКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ
СТРАНА 157.
Из тих рачунања види се јасно, у колико косо намештање летве упливише на грешке у даљини.
Осем тога се види још и то, да је резултат у толико тачнији, у колико је угао зенптне даљине већи.
да праксу се може одатле извести, да је боље, да св из даљине ради, ако се тлме умањују углови виепне и дубине, но да се из близине мере велики углови висине и дубине.
Угао « моћи ћемо и тиме смањити, ако за читање употребимо по могућству доњи део летве.
При крају се још напомиње, да треба само оне даљине мершти, за које се летва може помоћу дурбина јасно очитати; јер се непзбежна грешка у читању одсека летвиног при нејасном виђењу летве знатно увећава.
Да би добили утицај грешке у даљини на висину коју одређујемо. диФеренцирајмо једначину за висину и то како по ГР тако и по « као променљивих количина,
Као што нам је познато једначина за висину гласи:
(ћ + т) == 1 сој с
дакле : 4 (+ + т) = сој е 41 - 4 а за 0) === 200 та ПА ВИ а ај „ бе = ате 0% — 1' — 0" = + 0,000%9 биће максимум за: 2 = 904: 4 (ћ — т) = + 0,058 «+ ==<700 : а (ћ –- т) == + 0,119 « == 50; 4 (Љ— т)== = 0,168 « == 45"; а (1 = т) == + 0,228
Као што из овога видимо, може грешка у висини да буде прилично велшка, с тога је оправдано, да се при мерењу висине полигоналних тачака увек двапут чита и да се из израчунатих висина узме средина,
Исто тако може, при веома тачним радовима, да
буде нужно, да се висина полпгоналних тачака контро- |
дише на обичан начин нивелањем сталних тачака.
Ректификација инструмената.
- „Да би добили поуздане резултате, нужно је пре свега, да добро упознамо инструмент, са којим радимо.
Треба сазнати конструкцију његову, и изнаћи мане у конструкцији, ако бпих било, и на послетку треба знати начин, на који се могу отуда произдазеће грешке уништити.
Што се тиче ректификације, то се претпоставља, да нам је начин познат, који се у осталом са конструкцијом инструмената мења; с тога ће се овде навести само они моменти, на које треба да се односи испитивање инструмента.
У погдеду конструкције, добар инструменат треба да има ова својства:
Либеде мора да имају ону осетљивост. која одговара подели вертикалног круга; подела вертикалног и хоризонатног круга треба да је равномерна и добро центрирана.
Обртна оса алхвдаде мора да буде одвесна како на раван хоризонатног круга, тако ни на хоризонатну обртну осу дурбинову.
Објектив дурбинов мора да је уредно центриран а, кретање окуларне цеви да је параделно ка оптичној оси.
Код инструмената. чији се дурбини могу превртати, морају колути дурбинови да имају исти пречник,
По себи се разуме да се све грешке, које произлаве од неиспуњавања горњих услова, изузимајући оне, које долазе од неосетљивости либелине, магнетске игле и од нетачне поделе кругова, могу уништити двогубим посматрањем које је истина дангубно.
РектиФикацију инструмената треба са највећом пажњом извршити и то у погледу:
Исправке либеле, хоризонатности кончића, параде лелизма оптичне осе са дибелом (ректификација. вертикадним померањем кончаничне плоче), одвесног положаја, оптичне осе ка хоризонатној обртној оси дурбиновој (исправка се врши хоризонатним помицањем кончаничне плоче), и најзад: исправке нопијуса вертикалног круга. (Шри врхунењу исправљене либеде, треба нулта нонијусова да показује на нулту вертикалног круга. Мала отступања пеправљају се завртцима на нонијусу, а велика одвртањем п обртањем вертикалног круга).
Пошто испитивање инструмента у погледу његове исправности не захтева много времена, то треба исто чешће понављати а нарочито посде сваког јачег потреса, као и после сваког дужег преноса на колима.
(Продужићке си)
ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКУ ТЕХНИЧКУ ТЕРМИНОЛОГИЈУ
(ПРОДУЖЕЊЕ)
Делови бранина на потег.
158. Браник на. потег, Гпезећгаикеп, 7лађагтетте; ђаттете а Шабапсе,
151. Алка — вођица — ТГентпг,
152. Дирек жицовода, 7авјећипеззаше,
158, Ђерам, Зећјаођаши; ђатте.
157. Капа ливена, Опззкарре
158. Котур водни, Гпотоће.
159. Котур дупљи, Порре!тоПе.
160. Котур покретни, Отећђате Хпртоће.
161. Котур прости, Епасће ВопПе.
162. Кука — тоциљача —, Зећје алиег.
168. Ланац, Кебће.
164, Оквир за камени тег, Збејптаћшећ,
165. Подвезица за вод, Гарјазеће.
166. Рашеље, Каповађе!.
167. з-кука, 5-Накеп.
168. Стублина, цев за спровод ланца, Кебфепзе апећ,
169. Тег камени, Зећуетађећ.
170. Уже од жица, Птаћ!зе.
171. Чекрк, Улектаћп.
172, Ченгељ, двокраки (кука двокрака) Порреји2ћакеп, 178' Шарнир, Оћатпег.
"Од броја 87 до 128, и од броја 158 до 178, саопштио г, Миша Марковић, инспектор, а од броја 128 до 159, саопштио г, Тоша Седесковић, маш. инжењер.