Српски технички лист

СТРАНА 158.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

о Ме а Зое Јао ИО ОВО че

Палење ламди у железничким колима електричним путем. — Осветлење железничких кола гасном светлошћу, пма поред млогих добрих страна, једну доста велику ману, а то је начин како се палење лампи врши.

Као што је познато, ради палења лампи, мора се нарочити послужитељ пети на кров кола п стварајући озго капак над појединим лампама, једну по једну пали.

Овакав начин палења не само да одузимље млого времена, тако да се неки пут, због тога, мора вози преко прописаног времена. задржавати, већ је пре свега по самог послужитеља који палење врши опасно, као што тврде млоги несрећни случајеви, а за тим је и за путнике, често веома непријатно оно лупкарање по крову.

Још више времена изискује, а у неколико је за путнике ,

још непријатније, палење сваке лампе за се из самих кола,

Све ове незгоде могу се избећи палењем ламп електричним путем, помочу упаљача конструисаног од Шмита, Циглера п Шултеса из Минхена.

По том начину сваки пламен спојен је једним електричним спроводом, а сви спроводи из једних кола сутичу се испод једне дашчице на једном крају кола. Послужитељ, који лампе пали, нови о рамену обешену једну вутицу са електро-магнетским апаратом пи удавећи у поједина кола, доводи у везу тај апарат са горе поменутом дашчицом.

На овај начин се упале све лампе у једним колима за 5 секунада, а без икаквих непријатности и опасности по путнике и послужитеља.,

Пробе чињене са овим начином палења лампи, показале су врло добре резултате.

Један електро-магнетски апарат кошта 150 марака, а за један влак довољан је само један такав апарат.

Ипсталација пак у самим колима, кошта за кола са 4 до 6 пламенова 120 марака.

»Јошгтла! Шг базђејеисмипду ипа Маззогмегзогдипд.“

Буџет угарске железничке управе за 1891 годину. — Према угарском државном буџету за 1891 годину, биће у тој години под државном управом 8111 јап железнице и то 2661 Кт за брзе возовг; 1406 Кт за редовне путничке возове; 651 Кт за мешовите возове дању и ноћу; 1107 Кт за мешовите дневне возове и 2227 Кт секундарне железнице. Сем тога има 66 Кт индустријске железнице.

Укупан приход за 1891 годину прорачуњен је на 48 660 000 Форината, а издатак на 30 000 000 Форпната, Уложени капитал за све државне железнице износи 580 милиона, Форпната, тако да годишњи прихол од 18 660 000 одтовара интересу од 9,52%/, на уложени капитал.

Једна новина у овом буџету у томе је, што министар трговине тражп одобрење зајма од 3200 000 Фори-

ната, који да се учнни код пензионог железничког Фонда са интересом од 5", и отплатом 3750 година, ради подизања станова за чиновнике п послужетеље дуж железничке пруге.

да сада се предлажу ове зграде: у Фијуми једна зграда ва становање 38 виша чиновника и 2 послужитеља, пи друга зграда за 74 нижих чиновника и 67 послужитеља; у Клазенбургу, зграда за 28 виших и 2 нижа чиновника п 2 послужигеља; у Пешти, једна зграда за 2 виша и 10 нижих чиновника и 6 послужитеља, друга за 4 виша пи 46 нижих чиповника и 89 послужитеља ; у Келенфелду, зграда за 1 вишег и 19 нижих чиновника пи 25 послужитеља; у Љруку, зграда за 5 виших и 20 ншжих чиновника и 25 послужитеља; у Ракошу, једна зграда за 89 виша и 21 ниша чиповипка п 29 послужитеља, друга за 7 виших п 86 нижкх чиновника и 281 послужитеља; у Штајнбруху, зграда за 9 виших и 17 нижих чиновника и 15 послужитеља; код пештанске главне радионице, једна зграда за 8 виших и 12 нижих чиновника, друга за 288 раденика, Сем тога, једна гостлоница, једна школа са становима за учитеље, купатило и др,

Прпход од ових грађевина покриваће и интерес п амортизацију утрошеног капитала,

Дужина железничких путова у Аустрији. — На крају 1889 године износила је дужина железница у Аустрији 15 144, 7ве Ккт. Ова дужина подељена је на. 63 разне управе, од којих су 5 државне и то аустријска, баварска, прајска, саксонска и босанска. Осталих 58 управа припадају делимице само цислајтанији, а делимице приватним друтшвима.

Буџет општине бечке, — За 1891 годину усвојен је за општину бечку буџет од 21150570 Форпната. Од те суме одређено је на грађевинске цељи 16466830 Форината пто, за проширење водовода 486930 Форината, за школске зграде 372600 Фор. ва откуп земљишта 371460 и за грађевине на централној пијаци 919000 Форината.

Конструкције по системи Мотет-овој. — У Саксонском пижењерском удружењу слопштио је инжењер ог Тлисизјетп, даје и саксонска железничка управа чинила покушаје са системом Монијевом и тога ради је покривен један пропуст од 2 ш распона са плочама Мониевим и извршен је по начину Мониевом једап округао пропуст од 1,60 та пречпика. Један метар овога пропуста коштао је по Мониевом начину 90, а по обичном начину грађења 200 марака.

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ