Српски технички лист

СРШСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

урЕДНИК М. И. СТАМЕМКОВИЋ, професор ВЕЛ. школе

ГОДИНА 1.

ОКТОБАР 1890.

СВЕСКА 10.

ЧМЕТЦОСТИ И АРХИТЕКТУРА

Шриступно предавање професора Велике Школе Андре Ј. Стефановића, држано 6. Октобра 1890 године.

Господо !

Држећи се лепога обичаја : да се при ступању на катедру Вел. Школе држи једно приступно предавање, и ја данас испуњавам своју моралну дужност, излазећи први пут и пред своје ученике и пред шири круг слушалаца.

Али пре него приступим самом предавању сматрам за пријатну дужвост, да и у овој за мене свечаној прилици дадем израза осећању захвалности, како оним мојим колегама, који су ми и својим лекцијама и пријатељским саветима припомогли, да пзучим предмет, који ми је поверен, тако и свима осталима, који су ме избором својим почаствовали и примили у своју средину за скромног служиоца у овом храму науке

Не мање захвалан сам и г. министру проевете и влади краљевског намесништва што су изволеди мој избор потврдити.

Природно је, да у овоме тренутку осећам понајјаче тешкоћу свога положаја, па се бојим, да ли ћу моћииспунивши формалну страну овога обичаја — у овако кратком времену изложити јасно и разумљиво значај науке, коју ћу предавати, и још заинтересовати пошт, слушаоце,

Да бих дакле што јасније и предизније обележио значај науке о грађевинским конструкцијама — врло је потребно, да изложим значај, задатак и развитак делокупне архитектуре, чиј је она саставни део.

Архитектура је грана уметности, па да би пошт, слушаоцима што убедљивије изложио овај Факт, потре. бно је, да у што краћим потезима изнесем бар основе свих уметности, однос и положај једних према другима, у опште, а архитектуре на по се.

Уметност, говорећи у опште, јесте природна резултанта организма људског, коме је урођено, да ужива у извесним комбинацијама облика, линија, боја, покрета, звука, ритма, да се њима задовољава и да им се диви, Та природна резултанта јесте идзална престава природе и нас самих, према физичкој или моралној савршености наше расе; или другим речима: она је манифестација узбуђења, које се том манпфестацијом преноси,

било у комбинацијама линија, облика и боја, било у

низу гестова, звукова или речи, стављених у одређени ритам.

Природно је, да је јачина утисака, који морално на човека утичу, најснажнија онда. кад му се престављају догађаји пди прилике, које су непосредно поцрпене из његовог живота п локалних прилика, јер их човек тада потпуније схвата па и осећа.

Утисци, који на човечије осећање дејствују, могу се изнети на два начина: у првом начину осећаји се износе с помоћу посматрања, где се манифестују ови утисци излагањем предмета, облика, положаја, које стварно постоје, пли које је уобразиља себи замислила али и стварно преставила, То су пластичке уметности, Друге су, чији се утисци примају с помоћу ува. Утиске првих, човек прима дакле чулом вида, утиске других чулом слуха. Принципи, на којима се оснива свака од ових двеју група, налазе своје Физичко објашнење у двема наукама: оптици и акустици.

Као што напред поменух, у инстикту људском лежи да ужива у уметностима п да тежи, да их негује и развија. Човеку је урођена тежња за нечим бољим или лепшим, па се и она развијала напоредо са њим, С тога се може и узети, да уметности постоје од кад је и човека. Докле год у крајњу прошлост допире људска, псторија, налазе се пи трагови уметности. Ових трагова има шта више и у времена, која претходе историји. У мрачним пећинама, где су била прва људска обиталишта, може бити још пре хиљаду векова, налазе се међу стрелама и ножевима од кремена предмети, који су без сумње служили за украс, као ђердани, гривне од камичака или костију, истина грубо израђени, али је то ипак довољно да се покаже, како уметност није цвет више цивилиза, ције. Да, ови страшни дивљаци, који растројени живљаху по кутићима земље, више слични мајмуну него ди човеку, имађаху већ осећања за уметност. Они су жудили за лепим: красили своје жене украсима, украшавали своје камено оружје, градили музичке инструменте, зашиљеним каменом резали на пљоштим костима у главним потезима слике извесних животиња тако тачно, да се слика може још и данас познати. Разуме се, да је и ступањ развијања уметности стајао у правој сразмери са људским културним и интелектуалним стањем. Ако прелистамо историје разних народа од најстаријих вре-