Српски технички лист

БРОЈ 10. Антрпоти у БЕОГРАДУ

развија се дакле у току времена, док је код архитектуре карактер у извесном реду, пропорцији и тренутној појави. Али се може лако увидети, да се ритам, и ако припада првој групи, може применити п на уметности вида: линије могу имати такође свој ритам, као што и покрети и положаји у целини праве облике, који су опет потчињени законима пропорција, што је особина друге групе.

Но пшак се по тежиштима карактеристика може игра придодати првој групи уметности, чије се дејство пренаша чулом слуха, а архитектура другој, чије се дејство пренаша чулом вида,

Једна од најзначнијих карактеристика ових двеју група јесте та, што уметности прве групе произлазе из природних органа наших без страних срестава, док се уметности друге групе развијају тек с помоћу нечега страног. Ово је довољно, па да се позитивно може узети, да су уметности прве групе пре постале.

Све уметности, којих има шест, могу имати двојаки карактер: оне могу бити декоративне или експресивне. Свака од њих може делом пли потпуно имати први или други карактер. Под овима — декоративним уметносима — разумемо дела, којима је главни циљ да произведу уживање — задовољство, посматрајући их или слушајући, код којих је основ само савршенство у облидима, хармонији и грациозности лпнија, слика, звукова, а које нису прожмане каквом дубљом пдејом пили карактером, који у дубину осећања продиру. Оне не одушевљавају, Оне дејствују само површно, али ипак задовољавају осећања бар за време посматрања или слушања. Њихова је карактеристика само лепота и складност у спољности. Појам о декоративној уметности може се по најлакше схватити код лепих уметности, чија је декоративна страна заиста и јако развијена, како у прош-

ОТРАНА 168.

лости, тако и у садашњости. Али она делом постоји и код осталих уметности, код игре музике и појезије. На пр, игра „балет“ и није друго до игра, која има чисто декоративан карактер. Њој је главни циљ да се допадне оку посматраочеву. Велики део талијанских мелодија пи нема другог циља, но да површно задовољава орган слуха, бев сталног утиска. Оваквих мелодија има доста и код нас, У појезији се такођер може наћи примера, где је главни ефект више у лепоме складу елога и пгри речи. него у изразу идеје, која треба песму да прожима.

Друга је врста уметности уметност експресивна. То је виша — права уметност, која има дубине у своме изразу, она износи идеју, црта карактере, она даје полета, она нас одушевљава, заноси. Поред облика она је везана за морални живот, тежи да достигне човека онаквог, какав је у суштини, у души и телу, потпунце у једном као и другом, јер је морални живот резултанта, његовог Физичког живота

Ма да је уметни чко дело другеврсте по себи свакад значајније од дела прве, ипак и она — декоративна по општој дефиницији уметности могу бити уметничка дела. -

Ова друга врста уметности — експресивна — не тражи искључно само оно, што ће се слуху пли виду допасти, Уметник поред тога што облицима и звуцима изражава осећања (и идеје, даје с помоћу моћи и карактера овог израза мерило своје сопствене осетљивости, маште и интелигенције, Он мора бити психолог, па да извесне карактерне црте душевне радње људске схвата, п проналази, да разуме страсти и карактере људске, да их појми у њиховој суштини и да их на свој начин изнесе на видик, да их манифестира. За то дакле треба уметник пре свега да има маште, топлине, одушевљења, осетљивости и развијену интелигенцију,

(СвРШИЋЕ ОЕ)

АШТрПОТИ У БИОГРАДУ

(СВРШЕТАК)

Сад нам преостаје, да саставимо предрачун за укупно постројење антрпота,

При сачињавању овога предрачуна, нисмо се упуштади у детаљно анализирање цена свију појединих, по својој природи доста разноврсних радова, јер би“то и сувише места заузимало у ограниченом простору нашега листа, а то није ни циљ овог. чланка.

Предрачун за грађење антрпота и кеа.

1. Екепропријација земљишта и зграда 100 000 дин. П, 125 000 117 насипања земљом из ровова, са даљине од 2 кт по 2,00 динара 250 000 «

Ш. Дрвени ке са навипањем до лица магацина ва савске стране. (На дужину 2,50 ш).

А. Земљани радови.

а. Копање

1. Копање до коте 68,00 (у суву); ископана земља | има се употребити за насипање у самом профилу.

Профил таг == 21,00 7 Средњи профил 11 10,501 |

« пип== 0оо « Ј Дужина т 2,50) = 26,25 ш“ по 1 дин. = 26,25 ,

2, Копање за намештање љенгера са доцнијим затрпавањем и набијањем ископаног материјала.

Профил таг = 220 та] Оредњи профил 1 2,001 5 тат == 1,80. „ј Дужина ша Трој = 8,00 У по 1,90 дин, == 8,60 динара.

8 Корито под водом издубити до најдубље коте, т. ] до 66,50 ш, дакле на дубину од 2,50 пп и извађени материјал депоновати на даљину од 400 пп, Профил таг 24,75 ш) Средњи профил 1 14875 ђ та 5,00 » | Дужина, 2,50 = 87,19 тл“ по 8,00 дин, = 111,57 динара

ђ. Насипање

4. Насипање земљом пз ровова са: даљине око 2 Ка Профил таг == 21,40 = Средњи про. та“ 18,20

Дужина пи == 15,00 » ) Дужина «2,501 = 45 50 Одузима се вубнтура, над водом ископаног материјала · · · • а и а бањи + = 2626 Остаје дакле. · · 19,25 по 2,00 дин. = 98,50 динара 5. Насипање отпацима мајданским — оклеспима

— (Ађташи).