Српски технички лист

ОТРАНА 19,

ров шип, а с чеп, који не пролази сасвим кроз леновај је начин с тога бољи од првога,

8. Најсигурнији је начин, када се поред сваког лентера а побију по два шипа Ф,ф који носе лентер (сл, 21.), с је заглавак (клин) од тадпе начињен, он се у ленгер углављује.

4. Место клина може се употребити греда 1,50 Дугачка, која долази или на ленгер (сл, 22) или испод ленгера (сл. 28.).

Денгер добија обично дебљину 4, а денгеров шип Ода. Е 5. Да би оквир, састављен од шипа оплатиног, денгера и ленгеровог шипа спрегнули, умећу се косници (сл. 24.), који се подупиру мадим шиповима.

Спајање ленгера са ппшовима, оплате.

6. Помоћу мачке (ВоскапКег) (ел. 25.), а је шш оплате, ф денгер а с мачка. Пошто се по овом начину мора, 5 бушити, то.се он не може препоручити.

И ор;

гери — завртњима утврђени (сл. 26.). Лентер олази између два шипа, спојен је са стегом

8. Без гвоздениг спона. Оваки шип оплатин и сваки "шип ленгеров обухваћен је са две стеге (ел. 27.), а је шип оплатин, е је шип денгеров, ф,% су стеге, које су нешто засечене, да би шипове боље обухватили. Овде је дакде састав извршен без спона, али ленгер стрчи пред оплатом, што је по пловидбу опасно.

9. Састав са две стеге с,с, које пролазе поред шипа, без да су оне засечене (сл. 28,). Отеге су међусобно и са шипом спојене гвозденом споном. Овакав строј употребљен је на Шелди код Антверпена.

10. Ленгерски стрег |Апкегсезрегте) (ел. 29.). Известан број шипова оплатиних и шипова лентерових спрегнут је двема стегама, а су шипови оплатини, по три шипа обухваћена су двема стегама, које су спојене ленгерском пречатом — пајантом с.

Стрчање појединих делова оплате као у сл. 80. опасно је по пловидбу, с тога не треба тај начин употребљавати. „Ленгер и шип треба да имају једнаку дебљину (сл. 81.); ако је пак ленгер тањи од шипа, као у сл. 32. онда је то рђаво по гвоздену спону, јер се она услед тога слаби.

Лентер ф може да се непосредно споји са шипом «, као у сл. 88. која је конструкција сасвим оправдана, јер се ленгер наслања на облогу с.

Ако се ленгер п шип везују на начин претстављен у сл. 84. онда добијамо конструкдију, која пма ове мане: да би се спона могла провући, мора се облога пробушити, што је опасно, а сем тога се ленгер не наслања на облогу, већ га држи једино спона 4.

Што се тиче количине ленгера, то постоји у том погледу правило, да се при оплатама високим до 4,00 1, сваки трећи пли четврти шпп ленгером утврди. Притисак земље треба да дејствује подједнако, што се од чести лентером постизава; још боље припомаже томе облога, али све то још није довољно, да притисак земље буде равномерно подељен. Тога ради се дуж целе оплате наместе пајанте или пречаге, које су за сваки __шип утврђене завртњима (слика 85.. Ако се ове пречаге 4 наместе с преда, те се не ослањају на облогу, опда ваља подметнути подгредице е, (сл. 86.). 11. Двогуби ленгери. Ако је оплата преко 6,00 висока, онда није више довољан по један ленгер, већ __се морају употребити по два или по три ленгера. Лен-

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КОРИТА РЕЧНИХ

2. Помоћу клинастог чепа (сл, 20.) а је ленгер, ф |

'. Ислред шипова наместе се стеге, на које до- |

гери се могу на два начина наместити, Т. ј, они се могу постројити или на разним шиповима као у сл. 87. или на истом шипу, као у сл. 88. е је дупли косник, а 7 су

" два мала шипа.

8. 10. Насађене оплате. Онај део оплате, који није увек у води, трули брзо; с тога је нужно, да се исти према потреби измени. Шри том послу пак није нужно, да се измене цели шипови, већ се оставља недпрнут онај део, који је увек у води, па се само горњи део обнавља. Горњи, насађени део шипа зове се дирек, а оплата, чији је горњи део измењен, зове се насађена оплата. Спајање овог дела са старим доста је мучан посао. Најобичније коострукције јесу ове:

Пошто се отсеку сви шипови а у висини најмање воде (сл 89.), намести се озго преглавница 6, на коју долази горњи део оплате. Диреци с углављени су у преглавнипу помоћу шиша. Оплата се затим утврђује ленгерима, е.

Понекад се оплате одмах у почетку граде пз два дела, и то тако да се додније горњи део може лако изменити (сл. 40.. Но овај се начин исплаћује само код великих оплата.

Оплате се у опште сматрају за привремене грађевине, и према томе подижу се само на оним обалама, где је због пристајања лађа или због скупог земљишта, то неопходио нужно. А п у планинским пределима, где је дрво здраво јевтичо, употребљавају се оплате за утврђење обала,

У сл. 41. и 42назначена су утврђења од дрвета и камена. Темељаче а (сл. 41.) мере 21—26 ст у пречнику и удаљене су [25 до 1,55 ш. 'Темељаче су спојене стегама |, које су размакнуте 2,00 ш; стеге се прикивају јексерима за темељаче. Између греда 7 прикива се патос од талапа. Међупростор се испуњује каменом. На греде Ф долази облога од талада.

У сл. 42. овначава Ф уздужна платна, спојена попречним платнима а. Џатос се код ове конструкције не прави. Међупростор испуњује се камењем. Облице имају 25 ст у пречнику,

Д. Резервна обезбеђења.

Резервна су обезбеђења грађевине, које се подижу у извесном удалењу од обале а у цељи, да ставе границу обурвавању обале, чим оно до тих постројења доспе.

Резервна обезбеђења употребљују се у ова два случаја :

1. При регулисању река, када се самој реци оставља, да обалу обурва до извесне тачке, те да се тако добије правилна обала,

2. При прокопима речним.

Ова обезбеђења извршују се или од камена (ел. 1. лист УП.) или од тонећих Фашина (ел. 2.). При томе се поступа овако: Шрво се ископа ров, па се косина, будуће обале обезбеди на какав од поменутих начина, датим се у ров набаца толико камења, колико је потребно за ослобођење ножице будуће обале.

Е. Обални зидови.

5. 1. Конструкција. Попречни профил обадних зидова може се узети по ед. 8. до 16. лпст УП.

Спољна површина тих зидова не сме бити јаче нагнута од '/ кад су од дигала или од ломљеног камена а ако су од тесаника онда '/,. Задња површина прави се обично одвесна, О обе стране нагнути зидови ретко се кад употребљују.