Српски технички лист
СТРАНА 20.
Положни саставци могу бити или хоризонатни (сл. 17. и 18. дист УП. или управни на спољну површинузида (ел. 19: п 20.), или као у сл. 21. и 22. 'Темељни зид треба. да је јачи од горњег зида. При високим обадним зидовима узима се обзир и на притисак воде, који дејствује супротно притиску земље; при малим грађевинама те врсте не води се рачун о притиску воде.
Обални зидови граде се од тесаног камена, од цигала и од ломљеног камена. Цигле треба да су веома добро печене |(клинкериј. Зидови од домљеног камена или од цига ла облажу се тесаницима, и то ако не свуда, а оно бар на њиховим ћошковима и угловима. За малтер се узима хидрауличан креч, којим треба зидати бар до највеће воде. Изнад највеће воде треба саставке ист ињити дементом.
(; тежину једног кубног метра зида,
о тежину једног кубног метра земље иза зида,
п размер нагиба, то можемо притисак земље ЈЕ по овом обрасцу пзрачунати :
#- о ја 98 | 459 — =
Угао « и вредност 9 раздични су према врсти земље, Приближне вредности јесу ове: да крупан шљунак · · «== 88' ( = 1600 Ке „ камен · • · · · «#==986' д = 2000—2 500 Ке „ песак, сув и влажан е == 32—24% (= 1650—1950 Ко „ земљу, суву и влажну а = 87'—27' д = 1400 1700 , „ глину или иловачу, суву иди влажну «== 45%—(% = ==1500—2 000 Ке за воду или сасвим влажну иловачу бић>
по 45" = + )=:.
Ширина — дебљина — на дну зида, који је на целој висини обасут земљом, била, би:
ПИ
2 0 == == Е + 8
8 о
Ако је лице зида одвесно, онда је:
Е кји 5 о
Из ниже наведене таблице добијамо доњу дебљину обалних зидова за (== (иза д=0,8 (0.
Профили обалних видова назначени су у сл. 1—7 текста.
Обично се узимају само профили 1. 2., 3. и 7.
Због влажног земљишта иза обалних зидова узима се природни угао нагиба ф = 20".
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КОРИТА РЕЧНИХ
БРОЈ 2.
Да би се обални зидови сачували од тодлоковања, треба градити доста дубоке темеље или ит обезбедити трпанцем (5бештууџтћ), пребојем и т. д. Да би се у материјалу уштедило, праве си ови зидови нешто слабији, па се онда ојачавају стубовима. Стубови би највише припомогли, кад би се на предњој страни зида постројиди, али се подижу скоро увек позади, те да неби пловидби сметади.
5. 2. Омер» — димонзије —. Дужина и ширина поменутих стубова за ојачање обалних зидова равна је средњој дебљини обалног зида, а размак њихов износи 4,00—6,00 та иди је раван висини зида (ел. 28., 24., 25. и 26. л. УШ..
Ако означава :
(4 ширину зида на дну,
Н висину зида,
5. 6. 7.
ЗА == (6 ЗА (== 0,8 (с ПРОФИЛ ђ= == 1 | бб Оави Љ р | 0атв ћ 0,аза Љ 5 0,63 Љ Оаза Ћ 7 (0,614 Љ 0,590 Љ
Ако су обални зидови обасути бољим материјалом чије је природни угао нагиба ф = 38", онда важи ова таблица.
Доња дебљина обалних зидова ф, за ф = 98"
а ЗА == ВА == 0,8 67
(ју == === 1 О,з5о Љ 0,390 Љ 2 0,аат 0,300 1 8 Олзао Љ 0,зло Љ 4 0,307 Љ 0,287 5 Олга Љ 0,226 % 6 0,238 Ћ Оза 7. 0,,тг Ћ 0,456 Љ
|
5 8. Извршење обалних зидова. Обални се зидови извршују у слојевима. Ради привезивања лађа, умећу се карике са заворњем. који се у зиду утврђује. Ако је зид од цигала, онда се за утврђење ове карпке умеће тесаник. Обасипање зидова треба пажљиво извршити, и то тек пошто се малтер стврдне. Земља за обасипање треба да је чврста и сува и да је у слојевима набијена, да горњи слој обалних зидова треба узети плоче од најљућег камена, које су обично 25-——45 ст впсоке п које треба нешто да штрче пепред зпда; ако обални
У ита чи ЈЕ МЕ