Српски технички лист

БРОЈ 8.

Дакле, за време мале воде може да варира количина воде која каналом пролази између 126 Х 2ев = =288 ше п 126 Х 8,155 == 898 15; а за време велпке | воде између:

44796 Ж 2,84 1270 то3 н 44796 Ж 4,01 1794 та“.

Да вода не би насип подлокала, предложен је темељ од ведиког камења, који ће изилдазити за |,бт над најмањом водом и имати у круни ширину од 2,00 т, На плитким местима нагпб страна је 1:1, а на дубоким, испод Преграде, 1: 1,5, Сам насип ће се градити из смесе песка, иловаче и шљунка. Обе стране левог насипа и унутарња страна десног, обложиће се за 0,63 т дебелим слојем ломљеног камена, а спољна страна десног насипа са 0,48 т дебелом облогом. Круна насипа извешће се за 0,63 т над највећом водом. Ширина десног насипа је 6 т, а левог 3 та, Озго ће се калдрмисатп 0,3: ш дебелим слојем калдрме. На десном насппу са унутарње стране, поставиће се дрвена ограда.

Према предрачуну коштало би: извршење насипа по правој линији 4548 087,98 динара; извршење насипа

ТРОШЕЊЕ ЦИНА

са преломима 8 956986,66 динара.

ТРОШЕЊ

СТРАНА 41.

Ако се смањи дубина на 1,70, у првом случају коштало би 4398 27169 динара, у другом случају Коштало би 8802 221,07 дивара. Даље би било питање, да ли ће бити потребно или корисно, ако се насип продужи п даље од тачке ~ 89.

С обзиром на то што је комисија мишљења, даће поред извршења поменутих предлога за регулисање, неопходно потребно бити да се пловидба врши са ланцем, одговорила је комисија на горње питање, да продужење неће бити потребно.

На послетку, комисија је испитала и прилике на тако званом мадом Ђердапу, који се за 1300 т снпже великог налази, па је нашла да на том месту пије потребно никакве радове предузимати.

Џрема сумама коштања, изложеним у извештају, изплази да би регулисање од Голупца до Сипа коштало:

за дубину од 2 у округлој суми 18000 000 дпнара, а

за дубину од 1,70 та 10600000 динара. У ове суме рачунато је више од 1 милион динара за не предвиђене издатке. (ПРОДУЖИЋЕ ОБ)

о оШрИи 5 А.

По својој натрађеној расправи израдио М. Ј. Валента, инжењер. Са сликама у тексту и на листу ХУПТ. (ОВРШЕТАК)

(0 трајању челичних шина немамо још тачних података, јер оно зависи од трошења, дакле од свију већ поређаних узрока, а нарочито од облика главе, од дозвољене висине или површине трошења и од употребљеног материјала. Тек је тријестак година прошло од

употребе бесемерове шине, дакле време — од којега решење овог питања баш и зависи — јо! је сувише кратко. Трошење се — као што већ знамо — састоји у

правилном смањивању висине шине, даје се дакле лако одредити простим мерењем, само ако је познат транспортовани бруто-терет. Ово се мерење може да врши врло простим справама, чији је главни део микрометарски завртањ. Но има и сложенијих справа од којих ћемо овде неке описати.

На листу ХУШПЛ. сд. 1. надртану справу конструисао је познати железничар Полицер; она се састоји из главног (месинганог или челичног) дела, А В (О, чији са горњи део А окреће око осовине с. Део А служи за пријем и вођење мераћих шшчица (Мез5-и бе) од којих је једна у сл. 2. изложена у изгледу и пресеку.

Шипчице су израђене од еластичне, савијене челичне опруге М М, која на својој широј страни поси тачну милиметарску поделу, све нуле поделе долазе у (одкошену) ивицу ЈЕ КЕ. Трошења се читају на подели изнад нуде као +, а деформације као —.

Положај шипчица радијалан је наспрам разних кривина нормалног профила и тим се тачпо обележава облик трошењем пропзведене кривине, Мерење бива овако: прво се део А поврати, онда се цела справа утврди на шинп тако, да ивица #% потпуно прилегне уз шину, шраФ Г се добро притегне и део А спусти. Шипчице се сада пратисну уз шину и чита се на поделама. -

(Са овом справом могу се извршити многа мерења узастопце, и одмах се преносе, само ако се узму правци шипчица као константни и као вектори дотичних кри-

вина профила, као што је у сл. (а текста, означено. Вредности, очитане на поделама, преносе се на њима

одговарајуће векторе и тако се добија тачна слика сукцесивних линија трошења, из којпх је лако изнаћи и површину средњег (просечног) трошења.

Полицерова справа употребљива је са малим изменама и за одредбу трошења шина спметричког профФида за шине у гвозденом горњем строју.

Сад. 8. и 4. на л. ХУП! представља справу за мерење трошења, коју је први описао Ф. БишоФ, директор железнице царпце Јелисавете (К. Е, Ваћп). Она се састоји из постоља МОМ, које ради чвршће утврде подхвата под ногу шине, која се под нормалним околностима не деФормише, може дакле да се сматра као основица.

Завртањ ЈЕ служи за утврду, а прпбдижно центрирање на средину шине врши се завртњем ГР, који има поделу са конусом, који дозвољава центрирање за

6