Српски технички лист

ОТРАНА 40,

успора на појединим местима, према нивоу воде при најмањем стању Дунава. Коте висина односе се на ниво јадранског мора

Круна насппа пројектована је за 6,5 т над најнлжом водом, пошто је највећа вода, према казивању рпбара, пзносила једва 5,70 та над најнижом. Насип сам да се гради од земље и шљунка, с тим да се страна Дунаву окренута оспгура набацаним каменом у дебљини од 0,63 го, а круна да се за 0,3' т висине калдрмише. Шприна круне 8,00 та; нагиб страна 1: 1,5. Пут за вучење лађа остављен је левом обалом. Као темељ насипу служиће насип од великог камења, са шприном круне од 2 т и нагибом страна, 1: 1. Висина тог темеља износила би између профила 18 п 20, 1,26 то над успореним нивоом мале воде, а одатле до краја, падизао би се темељ над нивоом неуспорене мале воде.

Извршење овог насипа коштало би 8 704342,38 динара,

Услед овако знатне суме, комисија је покушала, да ли се неће постићи каква уштеда, ако се корито још више сузим то насипом, који ће ићи ближе левој обали и који ће за време велике воде бптп под водом.

Како је код профила Љ 31. најмања вода од 0,ђо та, то треба корито тако сузити, да висина успора на том месту изнесе 1,50 т, те да се добије дубина, од 2 тл. Том успору одговара шприна 850 та; дакле на толико се мора насип приближити левој обали. Сем тога да би се тај успор достигао мора дужина тога насипа изнети 1520 т.

Извршење овог пројекта, коштало би, са калдрмисаном круном насипа, 2506 882,48 динара, а са зиданом (засведеном) круном 8167 239,17 динара.

Ни са овом сумом комисија није бпла задовољна; па једно с тога, а друго и с тога што грађење насипа, који ће за време велике воде бпти под водом, има својих незгода, проучавала је комисија предлог да се левом обалом начини канал, који ће од Дунава бити одвојен насипом изнад највеће воде.

Дужина тог насипа била би 1300 т. Гелативан пад у каналу при мадој води 0,00101. Канал би се морао између тачке 18. и 32., па дужини од 24781, кроз стену копали.

Извршење овог предлога коштало би, за дубину од 2 т, 2685378,91: динара, а за дубину од 1,70 1, 2829 976,68 динара.

Са техничког гледишта најрационалнији је први предлог, са насипам од Гребена ка Мплановцу. Са практичког и економског гледишта пак, бољи је последњи предлог.

·То'је за део од Гребена до Милановца,

да први пак део, од Излаза до Гребена, комисија је израдила такође два пројекта. По првом имао би се, слично пројекту Мак Алпине, у правцу којим сада лађе пролазе, издубити сигуран пролаз ограђен насппима, преко којих ће велика вода прелазити. Према предра' чуну требало би за тај пролав разбити до 66921 пе стене, што би коштало 4015 28840 динара.

Како је тај пројект скуп, а међу тим би насиш за време велике воде били више од сметње него од користи, то је комисија израдила други пројект, по коме би се у близини леве обале имао начинити 1! 800 т дугачак канал, који ће од Дунава бити насипом одвојен (в. сптуацију лист ХХХТУ. пр, год.).

Извршење овог пројекта, са дубином од 2 1 кошталдо -би 1560 337,7! динара, а са дубпном од 1,7 т, 1522 178,95 динара, дакле овај последњи пројакат је,

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 8.

по мишљењу комисије и са економског п са техничког гледишта бољи. .

Прелазећи на Јун, комисија најпре излаже, како је па дужини од 740 т, на том делу Дунава, релативан пад доста знатан = = = 0,002 3!, а местимице п већи, као н. пр. између профила 7" и 8" (види уздужни профил, „лист ХУП.), износи на дужини од 110 пт, 0,767 т или релативни пад = 0,00697. :

Поновним мерењима, комисија се уверила да тај пад постоји само у близини обала услед тога, што је поред обала на тим местима дно више но што је у дољним деловима, што се у средини корита не опажа. Уздужан профил пак, који је на листу ХУП. нацртан, израђен је на основу снимања поред обале.

Комисија је предложила да се и на том делу Дунава просто пздуби канал за пролаз лађа. с

За то ће требати да се разбије до 20710 та стене, што се може извршити или преко зиме, или преко лета, кад због мале воде пловидба престане.

Правац канала је исти који је и од Алпинве предложен. Извршење коштало би 124261920 динара за дубину од 2 т, а 561611,40 динара ва дубину од 1,70 11.

За регулисање самог Ђердапа, између Кашајне и Сипа, комисија је најпре мислила да препреке обиђе канадом поред леве обале, али како је том страном на чињен друм и железница, то је апсолутно немогуће још и канал туда градити. СО тога је, комисија нашла као много практичније, канал са насипима градити десном обалом, где има више простора и где би се, нарочито економска и за пловидбу удесна траса могла повући просецањем спрудова пешчаних, који се од осаде у Дунав пружају. Али, као што се у извештају наглашава, важни интереси захтевали су да се српска обала не додирује. (С тога је комисија предложила правац канала означен у ситуацноном плану на листу ХМ, који са кривином од 1795 т пречника скреће обали. Десни насип, којим би ишао пут за вучење лађа, спајао би се са десном обалом мостом од 10 т распона. Да се не би вода из потока сливала у канал, продужен је десни насип на више до близу профила % 3.

Капал би био дугачак 2070 ш, са укупним падом од 4,563 та или релативним падом од 0,00220% 11.

Брзина је п овди израчунавата по обрасцу од Базена, али сачинилад 4 није узимат двогуб. |

За 60 та ширине и 2 па дубине, добија се оквашени обим = 67,21 та, а површина 126 па“, дакле у = 1,87; томе одговарајућа вредност за, А. је 0,000467. Редативан пад у горњем делу канала је: Ј = 0,00249,

дакле биће р-== ју“ == 8,155 т, А

Кад би се узело А двогубо, онде би та брзина одговарала брзини, која је мерењем на површини воде добивена код тачке Љ 12., т. Ј. бидо би “== 2,23 т.

Према томе је комисија узела, да ће, у будућем каналу, брзина при малој води бити између 2,23 до дађђ т за секунду. При ведикој води пак, на основу података од Вашархељија, изнела би брзина 4,01 пп, кад се за А. узме проста вредност 0,000546, која одго440,26 _ 638 Вале двогуба вредност за А, онда у==2,8% та,

вара вредности за Ко = А кад се узме