Српски технички лист

БРОЈ 8.

Остављајући на страну то што је Дунав испред и сниже Ђердапа знатно већи но што су именоване Франлуске реке и Охијо и што Дунавом и сада плове веће лађе но на тим рекама, аустро-угарски изасланици наводе знатан број канала и каналисаних река, са дубином 1,80; 1,90; доо п 2,20 т. Тако ниже побројани канали и реке имају дубину од 3,00 до 2,20 пп:

каналисана река Аа, на дужину од. · 29,3 Кт канал од Агфев-а до Боиса · зе 247 Лети каналпсана Шелда · · • 1. Ми ОВИ а канал РВедисатте с + + · . . 505, „а од Сћатетв до Зепадте 85,

~ Ефатув плин Ма Рап ТЕ. а ан ин | аи ет а 43,0 : побочни канал Гароне · • · · · . - 2166, Канал Отоа у Е- ре ал етан ја те 240,3 , ПАЗИ ОИЕНЕЕН не а а а кота 06,3,

- Мети а Рико бат. ен ва а а 25,0 “ каналисана река Лув. · · • · · · +. 58е ,„ % “ (ОтееН пењу а аи а 138,0 Ћ

. »„ Матје + + + + + + Бфа »

Исто тако, били су аустро-угарски изасланици п),0тивни каналима са уставом, радо уништења брзине која, је на појединим местима ведика, као што је у опште на свима до тада извршеним регулисаним деловима Дунава, тај начин одбачен због многих његових незгода,

После дужег саветовања и узајамног обавештавања, а са обзиром на препреке, које се и у Доњем Дунаву налазе, и на лађе, које Дунавом плове, усвојена је једногласно дубина 1,70 та испод нуле на оршавском водомеру, као довољна, али с тим, да при пзради проЈекта као базис служи дубина од 2,00 та, па ако се према предрачуну покаже, да ће се бродарином, која ће се наплаћивати, моћи исплатити трошкови око извршења тога пројекта, онда да се дубина од 2 т задржи, у противном случају да се сведе на 1,70 т.

За израду пројекта постављен је овај програм :

1. будући пролаз за лађе да се постави у самом кориту речном тако, да се нигде не додирне десна обала ;

2. правац новог канала изабрати тако, да у колико је могуће буде ван правца којим сада лађе продазе, као и да се не морају прекидати ни рад ни пловидба и да трошкови не буду ведики;

8. ширина пролаза у дну да буде 60 т, а дубина дна 2,00 тл испод нуде оршавског водомера;

4. да би се регулисао пад, правац и брзина, поставиће се, где год је потребно пасипи, тако да их вода не може преплавити;

5. питање о пловидби са ланцем, да се озбиљно проучи ;

6. за обичне паробродске возове, добар је п досадањи начин пловидбе без ланца.

Прелазвећи на диспозипију пројекта, комисија је продложила регулисање појединих делова на начин као што се шв дотичних ситуација види.

Како од Молдаве до Отенке нема никаквих озбиљних препона, нити је џкада пловидба на том месту, услед мале дубине прекидана, комиспја прелази одма на прву препреку, а то је Стенка.

Пошто на самој Стенки, на дужини од 1094 тп, пад износи 0,391 т, или релативан пад 0,000357, то нема ни велике брзине на том месту, с тога ће бити потребно само да се у означеном правцу ископа, пролаз у прописаној ширини и дубини. У сравњењу са трасом Мак Алпине, предложена траса је правија и ван правца

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

СТРАНА 99.

којим сада лађе пролазе, а пмаће мање п подесније разбијање стене (види лист ХХХТ. од цр, год.),

Према приближном рачунању треба ће 7408 пт' гранптне стене под водом разбити; рачунајући 111" по 60 дпнара, коштаће тај рад 444 480 динара. Ако се пак узме дубпна од 1,70, треба ће разбити 2979 1а" стене, тако да ће се трошак за извршење свести на 178 740 д.

Пројектован правац пролаза преко друге препреке Козле п Дојке, означен је у ситуацији на листу ХХХИ. од пр. године. Како је пад при малом стању воде 0,00093, то ни овди није комисија нашла за потребно, да предузимље нарочита срества за смањење брзине, тим пре што би, ако би се то желело, пролаз испао много дужи и већу би масу стене требало вадити, као што се то види из трасе обележене са · + · · •· · у ситуапионом плану на листу ХХХПТ, пр, год.

да извршење овог пролаза треба разбити 31916,14 та кварцитне стене, са сумом од 1914968,04 дин. Ако се узме дубпна од 1,70 т, то ће се смањити маса стене на 19 670,01 га“, а сума коштања на, 1 180 200,60 динара.

У колико је лакше било повући трасе кроз прве две препреке, у толико је теже било решити се на који начин да се пзбегну препреке које почињу од Излаза и Татталије пи пружају се поред Гребена до СОвпњице, у тако малом размаку, да није могуће извршити регулисање једне, а да се не води рачун и о осталпма, (6 тога је комисија детаљно проучила све могуће комбинације за решење овога задатка.

У почетку је било овладало мишљење, да се од врха Гребена, у правцу ка Милановцу, подигне паралелно левој обали, а за 500 та удаљен од исте, насип кога вода неће моћи преплавити, тако да се исти испод Свињице споји са десном обалом.

Да би дознали колики ће, услед тога, наступити успор воде, снимљено је више попречних профила и из профила 1. и 11., сниже Гребена (види сптуацију лист ХХХУГ. пр. год. п попреч. пр. лист ХУП. —), пзрачунади количину воде. Редукцијом на ниво најмање воде, нађена је количина воде од 1680 11“ на секунду. дакле око 100 та“ више но што је Вашархељи нашао. ;

да израчунавање количине воде употребљен је

образац Базенов: фу === јр А

с том изменом што је у место просте вредности за сачинпоца А узета двогуба вредност 2 А = 0,000846, јер је комисија нашла да та вредност одговара приликама, на Дунаву, :

Само израчунавање успора вршено је пробирањем. Прво је претпостављен известан успор и, пошто је површина профпла била позната, израчунато 7, а за тим количина воде. Ако добивена количина одговара оној која је мерењем нађена, онда је узета висина успора сматрана као одговарајућа висина, кад се насипи буду подигли. У противном случају, пробирање се, узимањем равне висипе успора, продужи дотле, докле не добију вредности које потпуно одговарају, мерењем нађеној количини.

На тај начин нађено је, да ће висина успора у у првфилу П, изнети, пошто се насипи подигну, 0,44 п, а код профила [., 0,537 пл.

Из уздужног профила Излав — Тахтадија — Гребен — Милановац, на листу ХУП., види се висина,