Српски технички лист

СТРАНА 88.

Јасно је дакле, да једне сезоне није могуће такав рад извршити.

То исто вреди и за Излаз до Свињице.

Све се мора руком вршити, јер се парна бургија, не може корисно употребити.

Најбоље ће бшти ако се рад распореди на три године и то:

Шрве године да се доврше радови код Бабакаја, Степке, Козле, Дојке и Јуца, као и поједина бушења од Гребена до Овињпше и на Ђердапу.

Друге године, да се доврше радови на Излазу и горњим партијама мале и велике Тахталије, на Гребену до Свињице, као и на Ђердапу.

Треће године, довршење свију заосталих радова.

(0 томе шта би овп радови коштали, Алпине не спомиње нигде, у своме извештају.

У свима каналима узео је Алпшне као максималну брзину од 8,00 та на секунду, а ширину од 60 по,

ПШрп свем том, што је Адпине, на основу резултата постигнутих код америчких река, предсказивао знатно увећавање саобраћаја на Дунаву, ако се регулисање изврши, отишао је и његов пројект у архиву са свима, ранијим.

Поводом поменутог закључка у лондонском уговору од 1871. године, састала се 1878. и 1874. године нарочита комисија из изасланика аустро-угарске п турске државе, са задатком да проучи питање о изради пројекта за регулисање Ђердаша

Аустрију заступао је у тој комисији, грађевински саветник 7. Кашта, Угарску инжењер Г. Водоћ, Турску главни инжењер Моиде! Веџ и Усбу ефендија. Сем тога, комисији је придодат читав штаб инжењера, ради извршења потребних снимања за допуну раније прибављевих података.

Пошто је комисија проучила све до тог доба израђене пројекте и средила материјал добивен новим снимањем, приступила је излагању оних радова, који су потребни за регулисање Дунава од Голупца до Сипа.

Турски изасланик Мугел Беј, први је поставио питање :

„Какав је управо задатак комисије који она треба да изврши, у смислу и према одредбама дотичног уговора 2“ |

По његовом мишљењу, треба регулисање тако пзвршити како ће се захтеви пловидбе и трговине задовољити, а да при томе тарифа буде умерена, али и толика, да се њоме могу исплатити трошкови учињени за извршење тога регулисања. Према томе дакле, он ставља као први услов, да извршење радова буде што јефтиније јер ће само тако моћи тарифа бити ниска, дакле за тртовину н саобраћај корисна, а државе, које ће тај посао извршити, неће имати никакав терет да сносе.

На основу овог захтева, прелази Мугел Беј на технички део постављеног задатка, на одређиване потребне ширине, дубине и брзине, те да пловидба будо у свако доба осигурана.

( погледом на сличне радове пзвршене у Европи и Америци, комисија је на првим састанцима у Марту 1878. године, усвојила ширину од 60 ш као довољну за сигуран пролаз лађа.

Што се тиче дубине, то је комисија у начелу решила да за сада нема разлога узети већу дубину од 9 јр, пошто и у горњем и у дољњем делу Дунава има местимице мањих дубина.

Да би се ово питање дефинитивно решило, изнео је Мугед Беј, колике су дубине, у сличним приликама,

РЕГУДИСАЊЕ ЂЕРДАПА |

БРОЈ 8,

узимате за Рону и Гарону у Француској, као и за Охијо пи Мисисипи у Америци п за Нил у Егшту.

Тако, на Рони било је места, где за време мале воде није била већа дубина од 0,70 т, докле су. услед велике брзине (од 2 до 4 т на секунду), лађе морале имати јаке машипе, па према томе прпморане да у воду газе 0,80 до 1,30 1. Сужавањем корита речног пак, постигнута је дубина од 1,50 ш, на место 070 пи при таквом стању плове уз воду пароброди од 400 коњских снага, са товаром од 800 до,л1 000. тона

На Гарони, пловидба је била отежана при дубини од 0,80 та. Сужавањем постигнута је минимадна дубина од от и при тој дубини пловидба се врши без прекида,

На Мисисипи, да би се, за време мале воде, могла вршити пловидба преко две катаракте, саграђен је пролаз за лађе од 62 та ширине и 1,20 ш дубине, при свем том што је на тој реци веома велики саобраћај.

На Охију, у близини Гошву е-а, налазе се катаракте, које се пружају 5 Кш, са падом од 8 ш, тако, ла је за време од 800 дана преко године пролаз тим делом немотућ.

Како је пак извоз петролеума џ битиминезног угља, из делова изнад тих катаркта знатан, то је пројектовано да се катаракте обиђу каналом са уставом, у коме ће минимална дубина бити 1,83 10.

На Нилу, пловидба је обустављана чим дубина није већа од 0,80 та. По предлогу пак инжењера, који су са тамошњим приликама познати, биће пловидба осигурана, ако се свугди добије минимална дубуна од 11.

Прелазећи на Дунав, Мугед Беј износи, како према исказима дунавских паробродеких друштава, при дубини од 1,265 та испод нормалне воде (нула на водомеру оршавском) још могу пароброди без икакве тешкоће пловити; па једно с тога, а друго и с тога што између Турне-Северина и Рушчука има више места где је дубина при малој води једва 1,58 ш, предлаже Мугел Беј, да већу дубину од 1,60 та не би требало узимати. Брзину, која је на многим местима знатна и која поглавите сметње пловидби чини, мисли да је најбоље уклонити, каналима са уставом иди увођењем пловидбе лађа по ланцу, као што је то на многим рекама у Европи већ с коришћу примењено.

При свем том, што су му познате незгоде и мане канала са уставама, Мугед Беј је мишљења, да ће се таквим каналима постављен задатак најбоље и најјефтиније решити, нарочито ако се такве димензије узму, да могу у уставе стати лађе са шлеповима.

Изасланици аустро-угарски сложили су се са Мутел Бејом односно ширине од 60 та, међу тим су мишљења, да минимална дубина треба да буде бар 21, као што су то и сви ранији пројектанти тражили.

Оволика дубина потребна је пре свега с тога, да би пловидба могла што јефтинија бити, јер у колико лађе дубље газе, у тодико и већи товар вући могу, а за тим и с тога, што од Пеште на више Дунавом и уз Саву, плове већ лађе, које газе 1,63 та, дакле треба регулисање извршити тако, да ове лађе и Ђердап прелазити могу. Плићаци, који се сниже Турне-Сељерина налазе, могу се багеровањем уклонити.

Даље треба водити рачуна и о томе, да ће увћавање саобраћаја по свој прилици захтевати веће дубине, но што се сада траже и да ће свако доцније дубљење несразмерно скупље бити.

Спустили се сада дно канала на 2 1 испод нуле на оршавском водомеру, то ће бити могуће да Ђердап

прелазе и лађе које 2,20 та дубоко газе.