Српски технички лист

СТРАНА 56,

ба -=-=-=--. Камен за тај насин да се добије са врха Гребена, који бл се одсекао, пошто би најпре послужио као ма,дан.

Дужина тога насипа била би 6600 т. Круна ње-

гова да се постави за 2 тд над најнижом водом, која ће бити у суженом кориту, и то на дужини од 4 Ка почев од Гребепа, а одатле да се постепено пење тако, да код Мплановца добије висину оо 8 т над најмањом водом. Ово узвишење узето је с тога, да би се ослабила струја воде у одсеченом делу и да вода из тога, деда пе би са великом брзином пзлазила.

Наспп сав да се изврши од набацаног ломљеног камена, са ширином круне од 2 ши нагибом страна под 450,

Просечна висина насипа између профила 19. и 31, биће 4,5; површина пресека 29,25", дакле 118 дужине имаће до 80 11“ запремине. Рачунајући 1 та“ наса од камена по 6 динара, излази да ће 1 ш дужине коштати 180 динара, или за дужину од 2500 т, коштаће 414000 динара.

Од профила 81 до Мплановда, може се узети као просечна висина насипа 7 ш, што за 1 1 дужине износи до 50 та, по 6 динара = 800 динара, пли за дужину од 4050 ш коштаће 1280 000 динара.

За део од Гребена до профила 19. може изнети просечна дубина од 13 ш, а ако се рачуна по 1000 динара на сваки метар то ће тај део коштати 250 000 динара,

Укупно дакле коштао би насип од Гребена до Мплановца. 1894 000 динара;

9. да се начини између Гребена и Излава десном страном један канал за малу воду, пошто канал левом обалом, пројектован комисијом од 1874. год., пе би ни у ком погледу пспунио постављене захтеве.

да Јуц предлаже ова компсија слично решење као п за Гребен, да би се повисло ниво воде прп малом стању. Насип који би се десном страном поставио од утока Поречке Реке, до Голубиња, сузио би корито сниже брзака на 800 ш при малој водп. Дужина овога, пасиша, преко ког би велика вода прелазила, имала бп до 4000 ли и ако се узџе исти профил који и за Гребен, онда би извршење тога насиша, без разбијања стене у самом кориту, коштало 1000 000 до 1200 000 динара.

Прелазећи на сам Ђердат, компсија је, водећи рачуна о тешкоћама, које су на том месту највеће, сасвим детаљно проучила пројект комисије од 1874. год., која је предложила канал дуж српске обаде.

Остављајући на страну што би, и по рачуну. комисије од 1874. год. брзина у каналу била при малој води већа од 9, а при великој води већа од 4 1, ова компсија од 1879. године, налази да би се грађењем таквог канала створиле прилике, које ни у колико не би односе на Ђердапу поправиле, и као једино могуће решење предлаже конал са уставом, као што јетом Мугел Беј предлагао, Како су се и овом приликом аустро агарски инжењери и бродари изразили, против таквог канала, то комисија сравњује мане и добре стране овакових канала са устовом.

Канали са уставом имају у главноме две незгоде.

Прва је, губитак у времену, а друга је, што, кад је на капијама или уставама потребна оабиљнија оправка, мора се пловидба обуставити

Прва пезгода може се уклонити ако се, по предлогу Мугел Беја, начини канал тако велики, да устава, може неколико лађа са шлеповима примити, У осталом губитак времена биће само за лађе које низ воду плове

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 4.

Друга незгода може се рећи да је за случај на Ђердапу без значаја, јер овди нема нпкакве покретне бране, као код других канала са усатвом, које се обично најлешће кваре и тешко оправљају; а што се саме уставе тиче то, ако се она брижљиво сагради, све ће се оправке моћи брзо извршити,

Сравњујући Ђердап са сличним местом на Рони, „Зашћ да Ећопе“, где на 1500 т дужине пзноси пад 8 топ где је покушавано у читавом низу година, да се разбијањем стена. створи згоднији пут, комисија је мишљења да се п Ђердап може пребродити само каналом са уставом, као што је то и ва Заше да Воћпе пројектовано.

Односно пловидбе са ланцем, ова је комисија мишљења, да лађе са 54 коњске снаге, неће моћи, кроз канале од 60 ла ширине, 2 та дубине п при брзини воде од 3 шш. вући више од један шлеп, докле пароброди на Дупаву обично по неколико шлепова вуку, дакле биће већег задржавања но у каналу са уставом.

Шравац канала да буде исти који је комисија 1874. год. предложила, а какоће канал бити без пада и без струја, то се ширпна његова у дну може смањити на 40 ла, те тиме смањити п заузимање речног корита каналом.

Канал је пројектован пзмеђу профила 12. и 95. (лист ХУТ. п ХУП свеска 8.), са дужином од 1215 пп, у коме ће бпти две уставе (Порре! 5еепзе) од 850 т дужине, ради савлађивања пада од Феђа а висине за време мале воде. (Види лист ХХП.).

Са дупавске стране канал је ограђен зидом ис обзиром на тешкоће, које могу наступити при постављању темеља за тај зид, комисија је предложила да се изнад профила 12. начини насип од набацаног камења, који ће се спојпти са десном обалом и заштићавати грађење зида, Темељ ће бити од бетона, 5,5 т штприне, изливен у простору ограниченом са оплатом између шипова. Дужина појединих простора за ливење одређиваће се према потреби. Рад ће се вршити у3 воду. Шппови биће гвоздени п побијаће се у размаку од 2 до2 ш, тако да по неколико сантиметара у стену уђу. Ти се шипови 06лажу дрветом, како би добили потребну дебљину, да се могу на три места укљештити дрвеним гредама, као што се то из попречног пресека зида види на листу... Између тако укљештених шипова, утериваће се талпе за оплату, до саме стене а попречним гредама и гв0Зденим стегама између шипова с једне и друге стране, постићи ће се спгурна веза оплате са једне и друге стране. Сем тога, да би се спречило испирање „бетона водом, која би случајно кроз саставе између појединих талапа пролазила, разапеће се, с једне и друге стране оплате платно. — Бетон ће се пажљиво сипати, а да би се изравњао притисак од бетона на оплату изнутра, сппаће се с поља, у поредо са бетоном, камен и на тај начин образовати спољни насип од камена. Горње кљеште постављене су у висини од 2,5 над најмањом водом, како би се могло радити пи при средњој води. Са друге стране, ограничиће се канал насипом, који ће се калдрмисати у малтеру.

Пошто су на овај начин извршене обе обаде канала, онда ће се преградама, моћи поједини делови канала у суву радити Цео рад тада се може поделити на троје:

1. да се из канала уклони набацан камен п дрвенарија, употребљена за грађење темеља и израђивање зида по датом профилу;

9. да се калдрмише насип са друге стране канала;