Српски технички лист

+: |

БРОЈ 4.

НАЈЦЕЛИСХОДНИЈА ВЕЛИЧИНА ПУТНИЧКЕ ВОЗАРИНЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦАМА

СТРАНА 68.

путнике смањи, па се уједно понајчешће препоручује да се усвоје и нови принципи за одређивања те возарине. Нарочито у најновије доба препоручује се подражавање Угарској и Аустрији увођењем тарифа по зонама.

_ Истина је да је у Угарској возарина за мала растојања јевтино одмерена, јер се до најближе станице плаћа у трећој класи 17 РЕ ин у другој 26 Р,, а до друге станице плаћа се у трећој 26 РЕ п у другој гласи 94 РЕ. За путовања на већа растојања простире се прва зона на дужину пута од 25 Кт, а за тим долазе 10 зона по 15 па онда 2 од 25 Кт; преко овако састављене укупне дужине од 225 Г1о остаје иста цена за сваку могућну даљину пута, само ако се овај не простире преко Будим-Пеште. Јевтина возарина за путовање на већа растојања од 225 Кт, која износи од прилике 7 марака за трећу 10 М за другу класу, није узета, баш из економских но погдавпто из политичких обзира, како би се удаљеније земаљске области довеле у јачи додир са престоницом, На растојања до 226 Кктш просечно се плаћа за трећу класу 27 РЕ и за другу 45 Р! по километру, дакле исто толико колико и у Пруској за повратне карте, При томе ваља јоште имати на уму, да не постоји четврта класа и да се не прима пртљаг бесплатно ни у најмањој тежини. |

Према тарифи по зопама, која је на аустријским железницама уведена 10. јуна 1890. год. износи километарска, цена 1,7 РЕ (1 крајцару) за трећу, 8,4 РЕ за другу и 5,1 РЕ за прву класу, а са повишењем од 509, за брзе возове. При томе дужина пута дели се на зоне, а цена за једну зону стална је и рачуна се по највећој (укупној) дужини исте. Првих 5 зона имају дужину од по 10 Кт, ва тим долазе 2 зоне по 15 Кт, па једна од 20 Кип и 4 зоне од 20 Кт, а на даље свака зона рачуна се по 50 Кт. За другу класу на брзим возовима при обичном путовању цена није много мања, но на пруским железницама, а за повратна путовања скупља је. У опште узев возарина је истина много мања но у Пруској, но ово се опет знатним делом потире тиме, што нема четврте класе и бесплатне тежине пртљага.

За упоређење цена нека нам послужи овај прегдед за дужину пута од 185 Кт (Хановер-Оснабрпк)

Пруска, Угарска | Аустрија П. КЛАСА Путнички воз · · · 8,10 6,10 5,10 Брзи воз · · · · · 9,00 7,65 7,65 Одлазак и повратак | 18,10 15,30 15,30 Ш. КЛАСА Џутнички воз · · 5,40 3,85 2,55 Брзи воз · · + · 6,30 4,60 3,80 Одлазак и повратак 8,10 9,20 7,60 , = с3 + нема бесплатног о Ф 5 пртљага, 5 љ Е о зе

Питање је, да ли у подели на зоне лежи олакшица, аустријске тарифер Заиста не, јер чега има пријатног у томе, када за пут од 11 Кш морамо да платимо два пут колико за вожњу на удалење од 10 Кт, или када ва дужину пута од 201 кш морамо да платимо исто толико кодико и за 250 Кт. Овакву очпгледну нелравичност услед поделе на зоне људи драговољно сносе само с тога, што је у опште став по километру тако јевтин. Користи од тих јевтиних ставова умањују се знатно услед поделе у зоне. Дакле ништа нема мање оправдања, но борба за увођење јевтиније возарине са девизом „тарифе по зонама.“

Из економских и социјално политичких обзира, многи чак сматрају да смањивање возарине за путнике није ни корисно. Воља за путовање и странствовање, која је и онако у немачком народу тодико јака, могла би се зар тако прекомерно услед тога развити, да би у становништву настала таква покретност и јурење у једну и у другу страну, да. све више ослабе појмови „Дом, пребивалишта, родно место па чак и отаџбина“ и да им се изгуби важност за политички п за миран вадружћи живот, те да страст за путовање произведе и економско расппање. Ма да и овом гледшшту има донекле оправдања, ипак не може оно да помути оцену благодетних последица, што их у односу економском и у погледу на развитак кудтуре има свака олакшица у саобраћају. Већ п у даретву животиња можемо да опавимо, како већој слободи кретања одговара п веће савршенство живих створова, почев од полпа, који се о тле припија и од црва, који по земљи мили, па до четвороношца, што јури кроз шуме и преко поља и до птица, која се под облаке вије. Наша уобразиља придаје анђедима крила, на којима по васиони крстаре, а највише биће представљамо себи без ограничења у простору, замишљамо га свуда и на сваком месту. Казну на доживотно лишење слободе сматрамо као највећу п готово је уравњујемо смртној казни. Па према томе оправдана је и појмљива тежња, да што јачим смањивањем тарифе до крајње мере увећамо благодетни утшцај железница.

На другом месту (Лефаећги Јев Атсћњекбеп ппа Тсетецт-Уегетз 21 Наппотег. 1883., стр. 681.) пзложио сам, да се на државним жедезницама достиже највећа мера, опште привредне користи, када се возарина, за путнике и робу уравни са трошковима око вршења, експлоатације. Но то морамо сматрати као немогућно, јер би онда принос од капитака уложен у железнице морали порезом покрити. Но сходним опредељењем возарине за робу и путнике, можемо да постигнемо. толики вишак преко трошкова експлоатације, да поред приноса на уложени капитал осигурамо и известан приход за државну касу; а то би био известан облик посредне порезе, коју можемо сматрати као најправеднију и најнеосетнију. О тога ћемо испитати, колика треба да буде возарина за путнике, те да даде највећи вишак преко трошкова експлоатације, и да ли неће бити потребно да се баш из тога обзира садања возарина, смањи. ·

да решење овога питања, осим величичине прошкова за експлоатадију, мора нам бити познат и закон, који показује како зависи број путовања од ведичине возарине. Тај закон, који можемо назвати закон тутовања, покушаћу да изведем овим резоновањем.

Број путовања, од којих свако у новцу стаје К, а простире се на остојање с километра, не продужујући се преко даљине од 2 + 1 километара, представља, честину саобраћаја или путовања по километру. Ако у