Српски технички лист

Број 5.

Чл. 32. Награда члановима.

Чланови тарпФног одбора добијају као накнаду за свој рад по 10 динара од сваке седвице, у којој су присуствовали.

Овај пздатак пада на терет буџета железничке дирекције.

ДЕО ТУ. буџет дирекције и њени односи према главној контроли.

Чл. 88, Буџет дирекције,

Дирекција државних железница саставља годишњи буџет о железничком приходу и трошковима, па та подноси министру грађевина , који га спроводи народној скупштини на одобрење.

Ма: 55. Прекорачавање кредита.

Ако суме, буџетом одобрене, нису довољне за подмирење свију редовних трошкова једне рачунске године, министар грађевина одобрава на предлог дирекције, да се потребни издаци учине из железничког прихода идп да се учини позајмпца.

Све те издатке треба поднети народној скупштини на накнадно одобрење.

Чл, 85. Подмиривање трошкова.

Сви трошкови дирекције државних железница плаћају се из железничког прихода.

Чл, 86,

„Келезнички притод.

Извори су железничког прихода:

1. возарина, ваплаћена или — за рачун државни — кредитирана за пренос путника, пртљага и робе;

2. закупнина гостионица, земљишта и остаде имаовине железничке;

8. колска кирија;

4. и остало сваковрсно ванредно и непредвиђено примање,

Чл. 87. Употреба чистог пригода.

Приход дирекције државних железница, који пре- |

текне по измирењу трошкова експлоатације предвиђених буџетом, предаваће се управи државних дугова поступно а по могућству и у месечним роковима.

Чл. 88. Приход од државних поштиљака.

Оуме примања по станичним рачунима, које су проведене у станичним књигама као железнички приход од

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О УРЕЂЕЊУ ДИРБЕЦИЈЕ ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА

ОТРАНА 75.

кредитираних такса за државне пошиљке, стављају се на терет дотичних надлештава, а на крају године у особеном изводу, предају се министраству финансије као особени приход.

Чл. 89.

Фонд за нове грађевине и набавку возног материјала “ чина,

Ради олакшице за набављање возног материјала и шина а тако исто и за подизање нових грађевина ставља, се сваке године у буџету дирекције извесна сума.

Ако се та сума не утроши у току те рачунске године, предаје се по закљученим рачунима те године управи Фондова на руковање.

Од тих уштеда образоваће се нарочити „резервни Фонд“, који се не може употребити пп на шта друго, но само на поменути цељи, кад се потреба укаже.

Чл. 40. Буџетске уштеде.

Све остале буџетске уштеде предају се министарству финансија по закључку рачунске године.

Чл. 41. Рок за склапање рачуна.

Како дирекција државних железница може склопити своје годишње рачуне тек онда, пошто се обрачуна са свима страним железницама, са којима стоји у пословној вези, — то ће она, изузетно од 8. 10. садањег устројства главне контроле од 27. Фебруара 1862. године, подносити своје рачуне главној контроли на прегдед и одобрење најдаље за шест месеца по истеку рачунске године.

Чл 42. Односи ка главној контрола.

Сви рачунополагачи на станицама државних железница, одговарају дирекцији за све новчано и рачунско руковање железничком имаовином, као и за тачну примену железничких правилника и тарифа,

Према томе, а усљед особите природе самога железничког рачуноводства, им због узајамних рачунских односа са страним железничким управама, при дирекцији државних железница постоји нарочито стручно одељење, „контрола прихода“, за преглед и контролисање свега железничког примања п за обрачун са страним железницама,

| Чл. 48. Далокруг контроле прихода.

Ово одељење, „контрола прихода“, сматра се као државна железничка контрола и контролише целокупну жедезничку радњу појединих одговорних железничких рачунополагача, којима рачуне прегдеда, своје приметбе ставља или разрешницу издаје према прописима и правилницима железничким.

Према томе, главна контрола не упушта се у детаљна испитивања, у рачунима и наплатама железничких такса, ншти пак у испитивања станичних рачуна са страним железницама, При свем, том, њој се ти рачуни стављају на расположење и увиђај у самој дирекцији, те да може тачно прегледати рачуне дирекције о примању и издавању.

10%