Српски технички лист

вроЈ 5.

а] ВА а. 5 => а

| па

Па ако краткоће ради ставимо

из Т, — а = = ш, 2

Пе А о =>

а НБА Рагу

онда као закон за честину путовања добијамо израз: 4—7' Му

А сада да видимо да ли и искуство потврђује овај закон, који смо чистим резоновањем извели:

За ово испитивање имамо веома згодно средство у опширним прегледима, који су за саобраћај путника на пруским државним железпицама састављени. Ови прегледи односе се на три месеца (децембар 1888, март и јули 1889. год.), а мени је дозвољено било да их расмотрим. У следећој таблици заведен је у трећој колони број путника, који су пропутовали дужине пута означене у две прве колоне, а за то су платили возарину у четвртој колони изложену. Ако број путовања поделимо са разликом одстојања у редовима 1 и 2 обележених, добијамо честину путовања по километру, која је у пету колону уписана.

ТАБЛИЦА Г ЧЕСТИНА ПУТОВАЊА ПО КИЛОМЕТРУ

У МЕСЕЦИМА ДЕЦЕМБРУ 1888., МАРТУ И Јулу 1889. год. НА ПРУСКИМ ДРЖАВНИМ ЖЕЛЕЗНИЦАМА,

укупно у свима колским класама.

ње пете па ти пне пина

Дужина пута Чеестина путовања по килом. ___|| __вРОЈ 3 од кило- | до кидо- | путовања | 37 5038 | стварна ш метра метра рину у РЕ обрасцу 0 5 8 815 290 ЈЕ) — =

6 10. | 18598 910 20. | 2718782, 2775 490

п 15 8 200 719 32 | 1640144. 1651940

16 20 4.665 609 50 988122| 912727

21 25 2 768 138 65 552 628 | 617 470

26 30 2857 616 78 411528 | 468 396

91 40 2943 671 108 294 867 | 291 900

41 50 1765 589 185 176 559 | 181665

51 60 1 243 008 166 124800 | = 124 306

61 80 1574 818 209 78 116 78 140

81 100 922 285 271 46114 46 411 101 125 677 967 962 27 19 26 970 126 150 449 751 448 17.990 17 640 151 200 509 509 587 10190 9520 201 300 466 577 807 4 666 4551 301 400 216 015 1271 2 160 2167 401 500 86 061 1874 861 841 501 600 79 955 2286 770 588 601 700 46 492 2807 465 310 701 800 24 468 3 168 245 220 801 1000 26 361 3 754 132 132 1001 1200 18405 4994 6 67 48 1201 1500 5 082 6140 17 16

преко 1500 1682 8 449 — =

НАЈЦЕЛИСХОДНИЈА ВЕЛИЧИНА ПУТНИЧКЕ ВОЗАРИНЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦАМА

ОТРАНА 77.

Дакле, примера ради, ако хоћемо за возарину од 20 71 да нађемо честину путовања по километру, имамо број путника од 18598 910, што су просечно толику возарину платили на даљину пута између 6 и 10 Кт, да поделимо са 5. За даљине пута од 0 до 5 Ккш и преко 1500 Јап није израчуната честина путовања, јер нам за то није познат број километара, којим ваља делити.

Поред стварне честине путовања, исписане су у последњој колони и вредности за исту, срачунате по обрасцу који је мало час изведен као закон за честину путовања, када заменимо у исти вредности т = 250, А. == 4 340 и В == 21, дакле када узмемо једначину:

4 340. у зао | па п

Из овога упоређења види се, да се пзведени закон у сасвим довољној мери подудара са искуством, јер разлика не износи у главноме више од 1 до 2%/,. Пада у очи само што је честина путовања за удалења између 21 и 25 Кт за 11'"/, мања од вредности израчунате по нађеном обрасцу. Но ово можемо сасвим лако објаснити тиме, што је средње одстојање станица на прусским државним железницама, 6,8 Ктп, тако да путовања до треће станице износе обично мање од 21 Кш, а до четврте станице прелазе одстојање од 25 Кт.

По мало час исписаном обрасцу израчуната је честина путовања до на удалења од 900 Ка. За већа одстојања, морају се за константне у обрасцу узети друге вредности, јер на таква одстојања област путовања није више неограничена, већ у разним правцима а на разној даљини убрзо се завршује на сувој граници државној иди на обали морској. За удаљења већа од 8300 Ка израчуната је честина путовања по обрасцу:

== 2 пне (1 у )

21 у

За честину путовања на велика одстојања имамо сразмерно мале бројеве, те је по томе појмљиво да случајности разнога рода могу лако да поремете правилност закона, а томе доприноси и број путника који пролазе само од границе до границе.

По изведеном закону можемо сада пре свега да израчунамо приход од експлоатације, који долази од путовања извршених на ма које удалење с. Ако је од 1 ки наплаћена возарина == /, дакле за «= Кш има да се плати у име исте у == /%, онда је саобраћајни приход од свију ППИ путовања на то удалење

- — 7» 1 О Ема Ба Е =" [2 или Е = вата) =

Диференцијацијом по г налазимо отуда, да ћемо највећи саобраћајни приход добити од путовања, која, се предузимају на удаљење

а АНЕ. (оаза а Б

А за то можемо са довољном тачношћу ставити:

пи аАВ РО АУ Ву